Copy Link
Add to Bookmark
Report
3x14 Recent Computer Networks
...................
...::: phearless zine #3 :::...
.....................>---[ Recent Computer Networks ]---<......................
............................>---[ by _tWisT_ ]---<.............................
twistx3m[at]yahoo[dot]com
_______________
/ \_____________________ _______________ _________________
__/ [=- CONTENTS:
[00x01] # Prologue
[00x02] # Basic concepts
[00x03] # Local Computer Network
<-03x01-> % Fizicki nivo - medijum
|03x1a| Bakarni kablovi
|03x1b| HomePNA
|03x1c| Opticki kablovi
|03x1d| Strukturno kabliranje
<-03x02-> % Protokoli nizeg nivoa
|03x2a| Mrezne kartice
|03x2b| Habovi
|03x2c| Povezivanje habova
|03x2d| Svicevi
|03x2e| Uopsteno o koncentratorima
|03x2f| Ripiteri i bridzevi
<-03x03-> % Mrezni protokoli
[00x04] # Wide Network Area - WAN
<-04x01-> % Fizicki nivo - medijum(i)
|04x1a| Analogni prenos - modemi
|04x1b| Specificnosti V.90
|04x1c| Digitalni prenos ISDN
|04x1d| Iznajmljena linija (poprecna veza)
|04x1e| Wi-Fi
<-04x02-> % Protokoli viseg nivoa
<-04x2a-> Ruteri
[00x05] # Internet Reference
<-05x01-> % Pristup sa jednog racunara
<-05x02-> % Mreza i povremena mreza
<-05x03-> % Stalna veza
|05x3a| Problemi sigurnosti
<-05x04-> % Bezicna stalna veza
[00x06] # The voice via internet
<-06x01-> % Sa PC-ja na telefon
<-06x02-> % Net2Phone servis
<-06x03-> % Yap - internet telefon
<-06x04-> % Moze i bez racunara
[00x07] # Summary
______________________________________________________________
_________________/
///////////////////////////////////////////////////////////////////////////
--==<[ 00x01 % PROLOGUE
\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\
Nije dovoljno imati racunar, racunar treba da bude povezan, jer ne rad-
imo sami i ne zabavljamo se sami. Zasto bi se koriscenje racunara razlikovalo od
svakodnevnog zivota? Povezujemo se da bismo zajedno radili, razmenjivali inform-
acije, kupovali, igrali se, pricali, zabavljali se... Racunarska mreza je sistem
koji omogucuje da dva ili vise racunara medjusobno razmenjuju informacije. Ako se
prenosni racunar poveze na kucni racunar i preko te veze se prenese tekst koji
je kucan dok ste bili na putu, audio snimak razgovora sa sastanka i slicno, to je
vec mreza. Mrezu cini i nekoliko kablova kojima je povezano pet racunara u maloj
trgovinskoj firmi sa ciljem da koriste jedan stampac ili da izlaze na Internet.
Mreza je i sistem kablova, uredjaja i softvera kojim je povezano stotine racunara
velike korporacije, pa je cak i Internet racunarska mreza. Dakle, sistem koji o-
mogucuje razmenu informacija izmedju racunara je racunarska mreza.
Cilj povezivanja, primera radi, moze biti stampanje fakture sa racunara
na stampacu povezanom na neciji PC. Cilj je slanje izvestaja o prodaji sefu. Cilj
je da se razgovara sa prijateljem u Australiji... Cilj je procitati vesti ili
pogledati novu kolekciju strujnih uticnica. Ukratko, cilj je razmenjivati infor-
macije (vesti, kataloge, dokumente, slike..) i koristiti tudje resurse (stampace,
diskove, skenere, kamere..). Na dva pitanja smo, dakle brzo odgovorili; ostatak
ovog teksta bavice se odgovorom na trece, mnogo slozenije: kako se povezati?
Copyright by _tWisT_ 15:59 2/17/2005 Å
"I'm not a rapper, i'm demon who speaks english" by e n c o d 3 r
___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___
///////////////////////////////////////////////////////////////////////////
--==<[ 00x02 % BASIC CONCEPTS
\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\
Prvi, mozda i najveci korak u racunarskim mrezama jeste povezivanje dva
racunara. Sustina racunarske komunikacije svodi se na razmenu informacija izme-
dju dve tacke. Uprosceno receno, kada se dva racunara uspesno povezu, povezivanje
ostalih racunara u mrezu je stvar ponavljanja usvojenog postupka. Da bi dva ra-
cunara razmenjivala informacije potrebno je da govore istim jezikom. U terminol-
ogiji racunarskih mreza, taj jezik se naziva protokol. Protokoli funkcionisu ta-
ko sto oba racunara imaju vrlo precizna uputstva koje poruke se salju, u kojoj
formi, kojim redosledom i slicno. Pravila se striktno postuju da bi komunikacija
bila uspesna. Kao sto ljudi govore razlicitim jezicima, tako i racunari imaju ra-
zlicite protokole. Mozda ste vec culi za Ethernet, Token Ring, TCP/IP, IPX/SPX,
NetBEUI i druge protokole. Govor istim jezikom nije dovoljan, mora se definisati
i uz pomoc cega ce razgovarati. Da li cemo racunare povezati bakarnom zicom, op-
tickim kablom ili cemo koristiti telefonsku vezu? Mozda je najbolje da komunici-
raju bezicnom radio vezom? Ili mozda infracrvenom? Recimo da smo se opredelili
za opticki kabl. Informacije koje sa jednog treba da stignu na drugi racunar mo-
raju nekako da izadju iz racunara da bi preko zice dosle do drugog racunara i
usle unutra. Digitalne informacije koje se nalaze u racunaru (nule i jedinice)
moraju se prevesti u odgovarajuci signal (u nasem slucaju svetlosni, jer koris-
timo opticki kabl). Drugi racunar prepoznaje svetlosne signale prvog racunara i
na osnovu njih rekonstruise poslatu informaciju. Da bi to bilo moguce, oba rac-
unara moraju na isti nacin da prevode informacije u signale i obratno. To je sa-
da novi jezik za razgovor racunara preko signala tj. protokol nizeg nivoa. Sada
vec imamo sva tri elementa za uspesnu komunikaciju dva racunara: medijum(vazduh,
bakarna zica, opticko vlakno itd.), protokol nizeg nivoa(Ethernet, Token Ring..)
i protokol viseg nivoa mrezni protokol (IPX/SPX, TCP/IP, NetBEUI...). Dok su
racunarske mreze jos bile u povoju, proizvodjaci su nudili kompletno mrezno res-
enje koje je obuhvatalo uredjaje, opremu i softver koji su pokrivali sva tri po-
menuta elementa. Nisu mogli da se kupe kablovi i konektori od jednog proizvodja-
ca, uredjaji na osnovnom nivou od drugog, a softver za mrezni nivo od treceg.
___________ ___________
|.---------.| ________________________________ |.---------.|
|| || PROTOKOL VISEG NIVOA (TCP/IP) || ||
||InfiniteR|| ||InfiniteR||
|| || ________________________________ || ||
|'---------'| PROTOKOL NIZEG NIVOA (ETHERNET)|'---------'|
`)__ ____(' `)__ ____('
[=== -- o ]--. _____________________________ [=== -- o ]--.
__'---------'__ \ MEDIUM: TWISTED PAIR __'---------'__ \
[::::::::::: :::] ) [::::::::::: :::] )
`""'"""""'""""`/T\ `""'"""""'""""`/T\
\_/ \_/
( Slika 1: Povezivanje racunara )
Nisu postojali standardi i svaki proizvodjac se trudio da nametne svoje
resenje. To je dovodilo do tesne vezanosti mreznog resenja za jednog proizvodja-
ca koje nosi sve poznate posledice: visoka cena, spor razvoj, rizik da proizvod-
jac prestane sa radom i tome slicno. Sa razvojem trzista mreza, stvari su se pr-
ofilisale u dva pravca. Sami proizvodjaci su presli na modularna resenjaelemen-
ti se odvojeno prave i redjaju jedan na drugi. Drugi pravac razvoja bilo je pre-
cizno definisanje svih tih resenja iza kojih su pocele da staju grupe firmi i
organizacija cime su se stvarali odgovarajuci standardi.
Tako su postale moguce kombinacije resenja razlicitih proizvodjaca, ist-
ina ne u proizvoljnim kombinacijama. Korisnik je imao mogucnost da izabere medij
koji mu odgovara, da preko njega koristi IBM-ov protokol nizeg nivoa Token Ring,
a da mu mrezni protokol bude, recimo TCP/IP. Posveticemo posebnu paznju svakom od
navedenih nivoa povezivanja i to kako u lokalnim tako i u Wide Area racunarskim
mrezama.
___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___
///////////////////////////////////////////////////////////////////////////
--==<[ 00x03 % LOCAL COMPUTER NETWORK
\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\
Lokalnom racunarskom mrezom obicno se naziva mreza koja pokriva jedan
objekat ili eventualno nekoliko bliskih objekata (fabricki krug, kamp....), mada
se za ovakve mreze srece precizniji naziv: campus networks.
________________________________
\
---------------------------- \_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
03x1 Fizicki nivo medijum
----------------------------
Mnogi racunarsku mrezu poistovecuju sa medijumom za prenos podataka.
Pogledaju gomilu kablova i uticnica i kazu evo je mreza. Istina je da je to sa-
mo jedan deo mreze, osnova nad kojom se grade drugi elementi mreze. Signali u
lokalnoj mrezi mogu se prenositi preko bakarnih zica, optickih vlakana ili bezi-
cno(to su samo osnovne grupe); u okviru svakog od njih postoje razlicita resenja.
_________________________
_______/ 03x1a / Bakarni kablovi \_______________________________________________
\_______\_________________/
U pocetku behu koaksijalni kablovi (coax). Iako vec zastareli, i dalje se
cesto srecu na mrezama koje su davno postavljene ili pak na malim mrezama od
nekoliko racunara gde je cena presudan faktor za izbor kabla. Koaksijalnim kabl-
om se racunari povezuju kaskadno u nizu, jedan za drugim. Izmedju svaka dva
racunara postoji poseban koaksijalni kabl sa montiranim uticnicama na krajevima
(najcesce BNC). Uticnica se povezuje na poseban razvodnik koji se naziva T racva.
Jedan krak racve povezuje se na racunar dok se na druga dva povezuju koaksijalni
kablovi sa BNC uticnicama do susednih racunara. Izuzetak su racunari na krajevi-
ma niza koji na praznom kraju racve imaju takozvaniterminator. Za n racuna-
ra potrebno je n-1 koaksijalnih kablova odgovarajuce duzine. Na oba kraja svakog
kabla je BNC konektor te je potrebno (n-1)*2 BNC konektora. Dalje, potrebno je n
takozvanih T konektora koji se obicno isporucuju uz mrezne kartice.
Konacno, potrebna su i dva terminatora. Pozeljno je da jedan termina-
tor (nikako oba) uzemljite. Prilikom postavljanja mreze nije potrebno mnogo sku-
pog alata vazna je alatka za blankiranje (striping tool) kojom se vrh kabla
priprema za monitoranje BNC uticnice, kao i klesta za montiranje BNC uticnice
kojima se ona ucvrscuje na kraj kabla. Maksimalna duzina niza kablova (od termi-
natora do terminatora) je 185 metara.
|<------------------------ 185 m -------------------->|
Terminator
\|/
_____________________________________________________
|_|___ ________________ ___________________ ____|_|
|_| <- BNC-T |_| |_|
____________ ____________ ____________
| | | | | |
| | | | | |
| | | | | |
| Racunar 1 | | Racunar 2 | | Racunar 3 |
| | | | | |
| | | | | |
|____________| |____________| |____________|
( Slika 2: Terminatori )
U slucajevima kada su potrebne vece duzine, ranije je koriscen tzv. deb-
eli koaksijalni kabl, na cijim krajevima se montirala tzv. AUI uticnica. Maksim-
alna duzina izmedju dva kraja tog kabla je 500metara. Ovaj kabl se cesto koristio
i za veze izmedju zgrada kao i za druge veze koje su zahtevale prolaz kroz agre-
sivne sredine (vlaga, visoka temperatura, podzemni vodovi, kanalizacioni prolazi),
zbog debelog zastitnog omotaca. Cesto cete cuti da ovaj kabl zovu zuto bastens-
ko crevo, jer upravo tako izgleda. Koaksijalni kablovi se sve manje koriste iz
dva osnovna razloga: propusne moci i topologije. Kao sto smo videli, racunari se
vezuju redno, jedan na drugi; taj nacin vezivanja (topologija) naziva se linij-
ska. Njene mane su to sto u slucaju prekida na bilo kom delu mreze prestaje sa
radom citava mreza; svi racunari komuniciraju kroz sve kablove(odterminatora
doterminatora), deleci propusni opseg. Nasuprot linijskoj topologiji, novija
racunarska mrezna resenja su zasnovana na zvezda topologiji. U ovom slucaju
svaki racunar ima poseban mrezni kabl koji vodi do cvorista (detaljnije u pogl-
avlju koje se bavi protokolima nizeg nivoa). Na ovaj nacin, prekid jednog kabla
dovodi do prekida samo onog dela mreze koji radi preko te zice.
Uz to, svaki racunar potencijalno moze da koristi puni propusni opseg
svog kabla. Uz jacanje koncepta zvezda topologije, koaksijalni kablovi su
polako prestajali da se koriste a sve vise su ulazili u upotrebu kablovi sa upr-
edenim paricama (twisted pair TP). Pored prednosti topologije koja se koristi,
danasnji TP kablovi omogucuju izuzetno veliku propusnu moc. Prvi TP kablovi su
kroz sebe propustali 10 MHz signal, dok danasnji kablovi omogucuju frekvencije
od 350 MHz i vise. TP kablovi se obicno dele po tzv. kategorijama. To su standa-
rdi koji propisuju karakteristike koje kabl treba da zadovolji. Trenutno se mogu
kupiti kategorija 3 (danas se uglavnom koristi za telefonske instalacije), kat-
egorija 5, kategorija 5e i kategorija 6.
TP kablovi se izradjuju u nekoliko varijanti: UTP, FTP i SFTP. Najcesce
se koriste UTP (Unshielded Twisted Pair) neoklopljene uvrnute parice. FTP i SFTP
kablovi se koriste tamo gde postoje pojacani elektromagnetni uticaji (liftovi,
velike masine, veci strujni razvodi i slicno). Oni imaju posebne obloge koje ih
u odredjenoj meri stite od spoljnih uticaja. Svi TP kablovi ( UTP, FTP i SFTP )
prave se u dve varijante: Wall i Fly. Wall TP kablovi se koriste za provlacenje
kroz zid, pod ili kablovske kanale. Kruti su, jer su parice od pune bakarne zice
i nesto jeftiniji od Fly kablova. Fly kablovi se koriste za vezu racunara i zi-
dne uticnice, kao i za sva prespajanja u razvodnim ormanima. Maksimalna duzina
izmedju racunara i aktivnog razvodnog uredjaja je 100 metara. Za montazu najjedn-
ostavnije mreze zasnovane na UTP kablovima potreban je alat za blankiranje (str-
iping tool), koji vrh kabla priprema za montazu uticnice. Zatim je potrebno str-
pljenje da se zice poredaju u strogo definisanom rasporedu boja. Obicno se kori-
ste dva standarda: 586A ili 568B. Konacno, montira se tzv. RJ45 konektor koji se
cvrsto vezuje za kabl uz pomoc odgovarajucih klesta za krimpovanje. U zavisnosti
od onoga sto se nalazi na oba kraja kabla, uticnice na oba kraja mogu se pove-
zati na dva nacina, Crossover ili Straight-Through. Pogledajmo tabelu.
Napomena: Kada boja ima "*" znaci da moze samo ta boja.
______________________________________________________________________
|Pin #| Signal |EIA/TIA 568A | AT&T 258A |Ethernet 10BASE-T|
| | | |or EIA/TIA 568B | 100BASE-T |
|_____|_____________|______________|_________________|_________________|
| | | | | |
| 01 |Slanje+ (Tx+)|Bela/Zelena |Bela/Narandzasta | X |
| | | | | |
| 02 |Slanje- (Tx-)|Zelena*/Bela |Narandzasta*/Bela| X |
| | | | | |
| 03 |Prijem+ (Rx+)|Bela/Narandz. |Bela/Zelena | X |
| | | | | |
| 04 | N/A |Plava*/Bela |Plava*/Bela | Ne koristi se |
| | | | | |
| 05 | N/A |Bela/Plava |Bela/Plava | Ne koristi se |
| | | | | |
| 06 |Prijem-(Rx-) |Narandz.*/Bela|Zelena*/Bela | X |
| | | | | |
| 07 | N/A |Bela/Braon |Bela/Braon | Ne koristi se |
| | | | | |
| 08 | N/A |Braon*/Bela |Braon*/Bela | Ne koristi se |
|_____|_____________|______________|_________________|_________________|
( Tabela 1: Raspored zica za montiranje uticnica po 568A i 568B standardu )
_______________________________________________________________________
|Hub/Switch/NIC | Sta je povezano | Tip porta | Kabl |
|_______________________|______________________|___________|___________|
| | | | |
|Hub/Switch Normal port | Hub/Switch | Normal | Crossover |
|Hub/Switch Normal port | Hub/Switch | Uplink | Straight |
|Hub/Switch Normal port | NIC (Mrezna kartica) | - | Straight |
|Hub/Switch Uplink port | Hub/Switch | Normal | Straight |
|Hub/Switch Uplink port | Hub/Switch | Uplink | Crossover |
|Hub/Switch Uplink port | NIC (Mrezna kartica) | - | Crossover |
|NIC (Mrezna kartica) | NIC (Mrezna kartica) | - | Crossover |
|_______________________|______________________|___________|___________|
( Tabela 2: Koriscenje Crossover i Straight Through kablova )
Vidimo da postoji mogucnost povezivanja direktno dva racunara bez haba ili svica
napravite Crossover kabl i direktno povezete mreznu karticu na mreznu karticu.
Kada se pravi Straightthrough kabl, raspored zica na oba kraja je isti, bilo po
568A ili 568B standardu.
_________________
_______/ 03x1b / HomePNA \________________________________________________________
\_______\_________/
Iako je koriscenje TP kablova optimalno na osnovu odnosa cene i perform-
ansi, cena takvog sistema je visoka. Za male kancelarije ili kucnu racunarsku
instalaciju performanse sistema baziranog na TP kablovima znacajno su bolje od
onoga sto je realno potrebno,pa cena postaje odlucujuci faktor. Zato se preko sto
kompanija sirom sveta okupilo oko ideje za pravljenje sistema za komunikaciju
preko kucne telefonske instalacije. Grupa je dobila ime HomePNA (Home Phoneline
Network Alliance), a medju poznatijim osnivacima su IBM, AT&T i Compaq, dok su
medju clanicama 3COM, Cisco i Xircom. Dakle, govorimo o tehnologiji iza koje st-
oje najveci svetski igraci u oblasti racunarskih komunikacija. Takode, ovo zn-
aci da mozete da kupite kartice od bile kog od ovih proizvodjaca sve ce koegz-
istirati u istoj mrezi bez problema, posto je grupa precizno propisala standarde.
Ipak, ovu tehnologiju nisu smislile firme koje cine HomePNA grupu; ona je
odavno poznata i koriste je telekomunikacione kompanije da bi omogucile koriscenje
dve telefonske linije preko jedne telefonske parice. Na ovom konceptu se bazira
popularni ADSL sistem (jos nije na raspolaganju u nasoj zemlji kao javni servis).
Za ovo se koristi sistem prenosa vise signala na razlicitim frekventnim opsezima.
Klasicna glasovna komunikacija uglavnom se prenosi na relativno niskim fekvenci-
jama (4 kHz i nize), dok ADSL i HomePNA koriste vise frekventne opsege do 1.1
MHz za ADSL odnosno izmedju 5.5 i 9.5 MHz za HomePNA. Uz to, kod ADSL-a i HomePNA
se koristi i potpuno drugaciji tip signala od onog za prenos glasa. Sve ovo omo-
gucuje da koristite preko njega istovremeno koriste ADSL i Home-PNA; razgovor i
racunarska komunikacija dele isti kabl. Kako sve to izgleda u praksi? HomePNA
kartice treba da budu povezane telefonskim kablovima koji su povezani na istu
telefonsku liniju odnosno isti lokal. Ili jasnije neophodna je direktna zicana
veza izmedju kartica. Ovo znaci da, recimo, kartice koje su povezane na lokalne
telefonske centrale nece moci medjusobno da komuniciraju jer ne postoji direktna
zicana veza. Lepa stvar je sto za uspesan rad nije bitno da li su veze izmedju
kartica redne, paralelne, povezane uzvezdu ili je rec o nekoj slozenijoj st-
rukturi. Uz to, nisu potrebni aktivni uredjaji kao sto su hab, svic itd., sto
bitno umanjuje cenu postavljanja mreze. Na ovaj nacin maksimalno se moze povez-
ati 25 racunara sa maksimalnom razdaljinom od preko 150 m izmedju njih. Trenutno
postoje dva HomePNA standarda. HomePNA 1.0 omogucava brzine do 1 Mbps (megabit
u sekundi) dok HomePNA 2.0 10 Mbps komunikaciju. Naravno, sistem je vertikalno
kompatibilan, pa HomePNA 1.0 i 2.0 kartice mogu medjusobno da komuniciraju brzi-
nom od 1 Mbps.
Sa softverske strane, izuzetno je korisna cinjenica da adapteri komuni-
ciraju sa ostatkom softvera po Ethernet standardu. Dakle, racunar isporucuje
kartici Ethernet paket, a ona ga konvertuje u HomePNA paket. Sav softver koji
uspesno funkcionise preko Ethernet kartice funkcionisace i preko HomePNA kartice.
_________________________
_______/ 03x1c / Opticki kablovi \_______________________________________________
\_______\_________________/
Korak napred u odnosu na bakarne kablove jesu opticki kablovi. Njihova prednost
je u znacajno vecem propusnom opsegu, vecoj maksimalnoj duzini izmedju dva kraja
kabla, kao i visokoj otpornosti na spoljne uticaje. Ideja je da se komunikacija
izmedju dva kraja ostvari prenosom svetlosti. Postoje dva tipa optickih kablova:
multimode i singlemode. Jezgro singlemode optickih kablova je izuzetno malo (ob-
icno 9 mikrona) te svetlost putuje u pravoj liniji. Kod multimode kablova, jezgro
je znatno vece (obicno 62.5 mikrona) te svetlost prolazi mnogo duzi put i rasipa
se u vise putanja te se zato zove multimode. Na osnovu ovog mozemo uociti da ce
zbog kraceg puta svetlosti, maksimalni domet izmedju dve krajnje tacke kod sing-
lemode kabla biti znatno veci nego kod multimode. Taj domet je do 3 km za multi-
mode i do 50km za singlemode kablove. Ove daljine zavise i od opreme koja se ko-
risti. U lokalnim racunarskim mrezama obicno se koristi multimode opticki kabl
dok se singlemode koristi tamo gde je potrebno premostiti vece razdaljine.
Za razliku od bakarnih kablova gde je za vezu dve tacke potreban jedan
kabl kroz koji prenos informacija tece u oba smera, kod optickih veza dve tacke
spajaju dva kabla: jedan za prijem a drugi za slanje signala. Zbog toga se svi t-
ipovi uticnica za opticke kablove sastoje od dve manje uticnice za svaki od kabl-
ova. Kao i kod bakarnih kablova, ne postoji jedinstvena uticnica za opticki kabl.
Za razliku od bakarnih, uticnice se ne razlikuju po vrsti samog kabla (koaksija-
lni, twisted pair itd.) vec razni proizvodkaci ili grupe proizvodjaca koriste r-
azlicite uticnice. Najcesce se koriste ST i SC uticnice.
________________________________
_______/ 03x1d / Strukturno kabliranje \_______________________________________
\________\_______________________/
Kablovi predstavljaju samo deo resenja za prenos podataka na nivou me-
dijuma. Ostali elementi su sadrzani u kompleksnom resenju koje se zove struk-
turno kabliranje i omogucava upravo ono od cega je pocela nasa prica: nezavi-
snost resenja svakog mreznog elementa (nivoa) od resenja drugih nivoa. Strukturno
kabliranje je niz standarda i specifikacija koje odreduju na koji nacin se po-
lazu kablovi, koji kablovi, kako izgledaju uticnice, kakva je topologija i jos
mnostvo detalja koji jasno odreduju sve segmente u planiranju i postavljanju
kablovskog sistema. Vracamo se topologiji zvezda, kod koje veza do svakog ra-
cunara izgleda kao na slici. Od racunara kabl vodi do uticnice, od uticnice vodi
novi kabl (obicno kroz zid, kablovske kanale ili pod) do razvodnog panela (patch
panel). Odatle se, no-vim kablom, panel povezuje sa aktivnim razvodnim uredjajem
(vise o njima u poglavlju koje se bavi protokolima nizeg nivoa). Da vidimo sta
nam je od opreme potrebno za kompletnu vezu od ormana do svakog radnog mesta,
ako pretpostavimo da cemo se osloniti na TP kablove:
* Patch kabl duzine 1-5 metara od racunara do uticnice na zidu. On se pravi od
Fly kabla na cijim se krajevima montiraju RJ45 konektori. Ovaj kabl povezuje
racunar sa uticnicom;
* Kutija sa RJ45 uticnicom. Postoje tri tipa: uzidna, nazidna i podna. Uzidna se
koristi kada je kablovski razvod napravljen u zidu pa je ceo sistem slican ra-
zvodu elektricne energije. Nazidne uticnice se obicno koriste u kombinaciji sa
kablovskim kanalima ili tamo gde nema uslova da se postavi uzidna uticnica.
Konacno, podne uticnice se, kao sto im ime kaze, montiraju na pod;
* Kabl od uticnice do patch panela. Za ovo se koristi wall kabl i postavlja se u
zidu ili podu, u kanale, creva ili na zidu, u kablovske kanalice;
* Uticnica na patch panelu, RJ45 tipa. Sa zadnje strane se na tu uticnicu monti-
ra wall kabl, a sa prednje se povezuje RJ45 konektor sa sledeceg elementa;
* Patch kabl koji povezuje RJ45 uticnicu na patch panelu sa odgovarajucim portom
na aktivnom uredjaju (hab, svic ili drugi uredjaj ). Pravi se od Fly kabla na
cijim se krajevima montiraju RJ45 konektori. Na ovaj nacin smo povezali racun-
ar ili neki drugi uredjaj (npr. stampac) na razvodni panel i nastala je tzv.
horizontalna kablovska veza. Postoje i vertikalne kablovske veze koje se cesto
nazivaju i backbone (kicma). One medjusobno povezuju razvodne ormane. Ako pog-
ledamo skicu resenja mreze jedne zgrade, cak je i vizuelno jasno zasto ovakve
veze predstavljaju kicmu sistema. Ako kicmu realizujemo multimodnim optic-
kim kablovima sa SC konektorima, potrebni su sledeci elementi:
* Patch kabl koji povezuje SC uticnicu na patch panelu prvog razvodnog ormana sa
odgovarajucim portom na aktivnom uredjaju (hab, svic..). Pravi se od multimode
optickog kabla sa dva vlakna na cijim krajevima su montirani SC konektori;
* SC uticnica na patch panelu prvog razvodnog ormana. To je SC uticnica koja se
montira u patch panel. Sa zadnje strane se na nju montira multimodni opticki
kabl koji vodi do drugog razvodnog ormana,a sa prednje se povezuje SC konektor
sa prethodno navedenog patch kabla;
* Multimodni opticki kabl koji povezuje razvodne ormane. Tacnije, montira se je-
dnim krajem na SC uticnicu u patch panelu jednog razvodnog ormana a drugim kr-
ajem na SC uticnicu patch panela drugog razvodnog ormana;
* SC uticnica na patch panelu drugog razvodnog ormana;
* Patch kabl koji povezuje SC uticnicu na patch panelu drugog razvodnog ormana sa
odgovarajucim portom na aktivnom uredjaju.Prethodna dva primera, u kojima se za
horizontalni kablovski razvod koriste TP kablovi a za vertikalni multimode op-
ticki kablovi, predstavljaju veoma rasprostranjeno resenje. U horizontalnom r-
azvodu jos uvek se retko koriste opticki kablovi zbog cene nisu skuplji samo
kablovi, vec i uticnice, patch paneli, konektori kao i odgovarajuci radovi. S
druge strane, za vertikalne veze cesto se koriste opticki kablovi, a cena ne
igra presudnu ulogu, posto je broj uticnica i ukupna duzina vertikalnih kablova
relativno mala, pogotovo ako se uporedi sa kompletnom investicijom za kablovski
sistem. Potencijalna propusna moc optickih kablova je veca od bakarnih, sto je
za backbone veze znacajno, pre svega zbog toga sto je saobracaj na mrezi najg-
usci upravo na backbone vezama.
Kada smo govorili o TP kablovima, naglasili smo da je jedna od najvaznijih kara-
kteristika tzv. kategorija kabla. Nazalost, to sto koristimo kablove kategorije 5
nikako ne znaci da cela mreza automatski zadovoljava standarde kategorije 5. Da
bismo to mogli da kazemo, neophodno je da svi nabrojani elementi budu zeljene k-
ategorije, ali izvodac radova mora i da postuje pravila za postavljanje struktur-
nog kablovskog sistema. Konacno, postoje veoma precizni testovi i odgovarajuca
oprema kojom se testiranje vrsi.
________________________________
\
-------------------------- \_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
03x2 Protokoli nizeg nivoa
--------------------------
Kroz mrezni medijum putuju signali koji nose informaciju od racunara
do racunara. medjutim, signali koju putuju kroz opticke i bakarne kablove kao
i preko wireless veza ne predstavljaju prirodan nacin komunikacije izmedju r-
acunara. Racunari govore digitalnim porukama tj. nizovima nula i jedinica.
U svakom racunaru koji komunicira mora da postoji podsistem koji ce digitalnu
informaciju konvertovati u odgovarajuci signal za prenos preko medijuma kojima
su racunari povezani. Isti podsistem zaduzen je i za prijem signala koji se
konvertuje u digitalni oblik razumljiv racunaru. Da bi se dva racunara raz-
umela pri razmeni signala, neophodno je da se njihova komunikacija uredi i
definisu pravila komunikacije. Tome (i jos nekim funkcijama) namenjeni su pr-
otokoli nizeg nivoa. U danasnjim mrezama najcesce se srece Ethernet standard
koji opisuje nacin medjusobne komunikacije racunara pomocu signala a preko sv-
akog od sire koriscenih medijuma za prenos podataka. Tako imamo Ethernet spe-
cifikaciju 10BaseT koja opisuje nacin komunikacije u mrezi preko TP kablova
brzinama do 10 Mbps, 100BaseFX opisuje nacin komunikacije u mrezu sa optickim
kablovima brzinama do 100 Mbps i slicno. U tabeli je data lista Ethernet spe-
cifikacija koja se koristi za razne medijume za prenos podataka. Pored Ether-
net-a, postoje i drugi standardi za mreznu komunikaciju, kao sto je IBM-ov
Token Ring i Arcnet, ali se oni redje koriste.
Kada projektujete novu mrezu, morate se opredeliti za jednu od speci-
fikacija koju cete koristiti i u skladu sa tim kupiti kablove, uticnice i dr-
ugu opremu. Pretpostavimo da postoje tri kancelarije sa po dva racunara u sv-
akoj od njih i da sve te racunare treba povezati u jedinstvenu lokalnu mrezu.
Potrebna je brzina od 100 Mbps a kablovi ce biti TP. Ako pogledamo tabelu,
specifikacija koja opisuje 100 Mbps preko TP kablova je 100BaseT. To znaci da
je neophodno da svi racunari kao i koncentrator koji ih povezuje, rade po
100BaseT specifikaciji.
____________________________________________________________________
|Vrsta Kabla | Speficikacija | Max protok | Konektor |
|____________________________|_______________|____________|__________|
|Debeli koaksijalni kabl | 10Base5 | 10 Mbps | BNC |
| | | | |
|Tanki koaksijalni kabl | 10Base2 | 10 Mbps | BNC |
| | | | |
|TP kabl kategorije 3 | 10BaseT | 10 Mbps | RJ-45 |
| | | | |
|Multimodni opticki kabl | 10BaseFx | 10 Mbps | SC,ST |
|62.5/125 mikrometara | | | |
| | | | |
|TP kabl kategorije 5 | 100BaseT | 100 Mbps | RJ-45 |
| | | | |
|Multimodni opticki kabl | 100BaseF | 100 Mbps | SC,ST |
|62.5/125 mikrometara | | | |
| | | | |
|TP kabl kategorije 5E ili 6 | 1000BaseT | 1 Gbps | RJ-45 |
| | | | |
|Multimodni opticki kabl | 1000BaseF | 1 Gbps | SC,ST |
|62.5/125 mikrometara | | | |
|____________________________|_______________|____________|__________|
( Tabela 3: Pregled cesto koriscenih specifikacija u okviru Ethernet standarda )
Da budemo sasvim precizni, pri povezivanju u mrezu osnovno je omoguciti da dva
kraja koja se povezuju govore istim protokolom. Ako se dva racunara direktno
povezuju, oba moraju da koriste istu specifikaciju. Mnogo cesci slucaj je povez-
ivanje racunara preko koncentratora u kom slucaju racunar i port koncentratora
na koji je taj racunar povezan moraju da koriste istu specifikaciju. Koncentrator
sa portovima koji koriste razlicite specifikacije omogucice da se u istoj mrezi
nadu racunari koji koriste razlicite specifikacije, a da ipak mogu medjusobno da
komuniciraju, zahvaljujuci koncentratoru koji omogucuje odgovarajucu konverziju
signala.
_____________________________
______/ 03x2a / Mrezne kartice \__________________________________________________
\____________\________________/
Informacije u racunaru su u digitalnom obliku i potrebno ih je konverto-
vati u odgovarajuci signal. Analogno tome, primljene signale treba konvertovati
u digitalni oblik da bi se dobila informacija koju je neki drugi racunar poslao.
Ove poslove obavlja mrezna kartica (network card) racunara. Svaki racunar koji
treba povezati u mrezu mora da ima mreznu karticu, koja je sa jedne strane pove-
zana na racunar, a sa druge (mreznim kablom) u lokalnu racunarsku mrezu. U skla-
du sa tim, pri izboru mrezne kartice treba voditi racuna o dve osnovne stvari:
nacinu povezivanja sa racunarom i nacinu povezivanja sa ostatkom mreze. Veza do
racunara moze se ostvariti preko neke od rapolozivih magistrala, bas kao sto je
to slucaj i sa drugim vrstama kartica ( graficka, audio itd...); izabracete ISA,
EISA ili PCI karticu. ISA i EISA se sve redje koriste, pa cete novije kartice
uglavnom nalaziti u PCI varijanti. Za korisnike notebook racunara postoje ra-
znorazni PC Card ( PCMCIA ) mrezni adapteri, dok su onima koji imaju potrebu da
cesto premestaju mreznu karticu ili da jednu koriste za vise racunara za povrem-
eno povezivanje na mrezu, na raspolaganju eksterni modeli koji se obicno povezuju
na USB port. Imajuci u vidu pravilo da dva kraja veze u svakoj mrezi moraju da
koriste istu specifikaciju kako bi uspesno komunicirali, moramo i mrezni adap-
ter da uskladimo sa ostatkom mreze. Ako smo se, recimo, opredelili za klasicnu
Ethernet mrezu po specifikaciji 100BaseT, potrebno je kupiti 100BaseT mreznu ka-
rticu. Ako se koristi 10BaseT specifikacija, potrebna je 10BaseT mrezna kartica
i slicno.
Na mreznoj kartici, njenoj kutiji i uputstvu trebalo bi da pise za koji
tip mreze je kartica namenjena (Ethernet, Token Ring, ArcNet....) kao i po kojoj
specifikaciji radi.Ako je kartica Ethernet uz tu oznaku ce pisati i recimo 100BaseT
ili 10Base2. Samim pogledom na karticu moze se ustanoviti za koji tip kablova je
namenjena na osnovu odgovarajuceg konektora. Ako na kartici postoji RJ45 konektor,
to znaci da radi po nekoj od specifikacija koje definisu vezu preko twisted pair
kablova (10BaseT, 100BaseT itd.). Ako na kartici postoji BNC konektor, znaci da
je namenjena za povezivanje koaksijalnim kablom po specifikaciji 10Base2. Sasvim
slicno vazi za AUI ( debeli koaksijalni kabl ) i SC/ST konektor ( opticki kabl ).
Nije redak slucaj da na kartici postoji vise konektora, recimo RJ45 i BNC konek-
tor. Ovo znaci da kartica podrzava komunikaciju preko twisted pair ili koaksija-
lnih kablova, s tim da se moze koristiti samo jedan konektor u je-dnom trenutku;
uz pomoc takvih kartica ne mozete povezati dva segmenta mreze.
Kartice sa vise konektora pruzaju fleksibilnost ako trenutno koristite
koaksijalne kablove a imate u planu prelazak na twisted pair vezu, ne morate da
menjate karticu. Ovakve kartice cete obicno naci pod imenom Combo i najcesce po-
drzavaju specifikacije za brzine od 10 Mbps. S obzirom na to da se 10 Mbps kart-
ice sve rede koriste, retko cete ih naci u prodaji. Da bi kartica podrzavala vise
specifikacija nije neophodno da ima vise konektora. Vecina novijih kartica koje
rade po 100BaseT ili 1000BaseT specifikacijama, podrzava i sve sporije od sebe;
uobicajeno je da 100BaseT kartice rade i po 10BaseT specifikaciji. Ovo daje dod-
atnu fleksibilnost kartici uz minimalno povecanje troskova njene izrade. Kartica
uglavnom sama prepoznaje po kojoj specifikaciji treba da radi, sto se naziva au-
tosense. Vrlo su retke kartice koje podrzavaju vise specifikacija a koje nemaju
automatsku detekciju. Kartice koje imaju autosense mogucnost, obicno u softveru
za konfigurisanje imaju opciju za eksplicitno selektovanje specifikacije. U pro-
daji se moze naci na desetine ako ne i na stotine razlicitih modela mreznih kart-
ica ali sustinski razlicitih modela ima daleko manje. Srce mrezne kartice je
odgovarajuci cip koji upravlja njenim radom. Ovih cipova oko kojih se prave kar-
tice ima relativno malo.
______ ____________
| |PCI Mrezna | |PCMCIA
| [PC] |Kartica | [Notebook] |Mrezna Kartica
| |____________ ________| |
|______| | | |____________|
| |
| | USB Flash Kartica
| | |
| | \|/
| | _ ____________
| | _________|_|| |
_|__|____|_____ | [Notebook] |
| - - - - - - | | |
____________ |______|_______| |____________|
| | |
| | |
| [Server] |__________|
| |
| |PCI
| |Mrezna
|____________|Kartica
( Slika 3: Primer mreze i razlicitih kartica )
Razni proizvodjaci kartica kupuju cipove i onda oko njih prave svoje
modele tako su kartice firmi Sure- Com, D-Link, Planet i mnogih drugih na-
pravljeni oko istog cipa, Realtek 8139. Termin brzina mrezne kartice obicno
se odnosi na 10 Mbps ili 100 Mbps komunikaciju, dakle maksimalnu brzinu koju
opisuje standard koji kartica podrzava. U realnim uslovima nikada necete pos-
tici tu brzinu, posto na svakom nivou komunikacije postoje gubici. Pre svega,
sama fizicka komunikacija nije idealna, pa iznad fizickog nivoa imate nekoliko
protokola. Na svakom od njih informacije se prenose tako sto uz svaku inform-
aciju mora da postoji i odgovarajuciopis toga sto se prenosi: ko je poslao,
kome je namenjena, duzina, vreme itd. Ovo vazi za sve nivoe protokola (recimo
Ethernet, tcp/ip, smtp). Dakle, ako saljemo fajl od 1 KB kroz mrezu, kolicina
informacija koja ce biti realno preneta znacajno je veca. Kada je rec o mreznim
karticama, razlike u brzini poticu pre svega od vrste cipa oko koga je kartica
napravljena neki proizvodjaci rade bolje a neki losije. Vazna komponenta je i
drajver za mreznu karticu: razlike mogu da budu i veoma znacajne, pa postoje
razlike u cenama mreznih kartica, koje na papiru mogu da izgledaju isto. Cesta
opcija koju mozete da pronadete na mreznim karticama je tzv. Wake on LAN. Ona
omogucava da se racunar na kome je instalirana kartica ukljuci sa drugog racunara
u mrezi, sto je neobicno korisno za administratore mreze koji veoma cesto svoje
poslove obavljaju posle redovnog radnog vremena, dok su racunari ugaseni. Ako
ima potrebe da se bilo sta uradi na udaljenom racunaru, administrator uz pomoc
Wake on LAN funkcije moze da ga ukljuci i nakon toga koristiti alate za remote
administraciju.
____________________
______/ 03x2b / Habovi \_______________________________________________________
\___________\________/
Kod linijske topologije, sve sto je potrebno za uspesno povezivanje ra-
cunara jesu kablovi, konektori, par terminatora i mrezne kartice. Ipak, ovakve
mreze se vise gotovo i ne koriste sve specifikacije iz tabele, bazirane na TP
i optickim kablovima, podrazumevaju zvezda topologiju. I kod ove topologije su
kablovi, konektori i mrezne kartice obavezni, ali je potreban dodatni element:
mrezni koncentrator. Svaki racunar ima posebnu vezu do koncentratora, sto znaci
da mu je pridruzen i odgovarajuci konektor na koncentratoru. Koncentrator dalje
obezbedjuje da se signali, po odgovarajucim pravilima, prenose do drugih racuna-
ra. Najjednostavniji mrezni koncentratori su tzv. habovi (hubs). Signal koji
racunar posalje stize do haba, koji taj signal dalje prosledi drugim racunarima
preko njihovih kablova. Hab treba izabrati u zavisnosti od specifikacije koja
se koristi u mrezi. Ako se koristi 100BaseT, treba nabaviti hab sa odgovaraju-
cim brojem 100BaseT uticnica RJ-45 tipa. Ako je predvidena veza do servera
100BaseT a do ostalih racunara 10BaseT, treba nabaviti hab sa jednim 100BaseT
portom i odgovarajucim brojem 10BaseT portova. Dakle, ako treba da povezemo u
mrezu sest racunara po 10BaseT specifikaciji i jedan po 100BaseT, onda treba
nabaviti sest 10BaseT mreznih kartica, jednu 100BaseT, sedam TP kablova sa RJ-45
konektorima montiranim na obe strane i konacno hab sa minimalno sest 10BaseT i
jednim 100BaseT portom.
Habovi, kao i drugi mrezni koncentratori, obicno se prodaju sa 8, 12,
16 ili 24 porta; ostale varijante postoje, ali su retke. Uvek se kupuje ure-
djaj sa jednako ili vise portova u odnosu na broj racunara ako imamo sest
racunara u mrezi, treba kupiti osmoportni hab. medjutim, sta se desava ako
imamo 8-portni hab na koji je povezano sest racunara a kupili smo tri nova
racunara koja treba povezati u mrezu? Na habu ima mesta samo za dva nova.
Ostaje da zamenimo postojeci hab nekim sa vise portova ili, cesce, da do-
kupimo jos jedan. Habovi se povezuju slicno racunarima TP kablom, na kome
treba uvrnuti zice 1 i 3 kao i zice 2 i 6. Takav kabl utaknite u bilo koja
dva porta na oba haba i veza izmedju habova ce raditi, sto mozete proveriti
na odgovarajucim LED diodama. Postoji i drugo resenje koje koristi isti kabl
kao i za vezu sa racunarima: na velikom broju habova jedan od portova se moze
konfigurisati tako da radi kao standardni port ili za vezu sa drugim habom,
tzv. uplink port. Pored oznake uplink cesto cete sresti i oznaku MDI/MDI-X.
Standardnim kablom habove povezete tako sto jednu stranu po-vezete na uplink
port a drugu na standardni port na drugom habu. Dakle, uplink prekidac uradi
jednostavno uvrtanje parica na samom habu da ne biste morali da pravite pose-
ban kabl. Ako se planira kupovina vise habova koji ce biti medjusobno povezani,
treba voditi racunara o tome da na svakom habu rezervisete jedan port za vezu
sa sledecim. Tako, ako imate sesnaest racunara a planirate kupovinu dva haba,
dva 8-portna nisu dovoljna jer po jedan port na svakom od njih se trosi za
medjusobnu vezu pa ostaje ukupno cetrnaest portova za povezivanje racunara.
____________________________
____/ 03x2c / Povezivanje habova \_____________________________________________
\_______\____________________/
Kod povezivanja habova ne mozete praviti neogranicene kaskadne veze.
Za 10Base2, 10Base5 i 10BaseT habove treba postovati tzv. 5-4-3 pravilo: dve
krajnje tacke u komunikaciji moze da povezuje maksimalno pet segmenata pove-
zanih pomocu maksimalno cetiri ripitera (ili koncentratora), a od tih segme-
nata, maksimalno tri smeju da imaju korisnike tj. smeju da imaju vise od dve
povezane tacke. Kod Fast Ethernet (100BaseTX) mreza pravila su nesto slozenija,
u zavisnosti od toga sta se od drugih specifikacija u mrezi koristi kao i sta
se od uredjaja za povezivanje segmenata koristi.
______________________________________________________________________________
|Ethernet| Kabl |Impedansa|Max. duzina|Max.cvorova| Max. duzina |Max. duzina|
| | |konektora|po segmentu|po segmentu|izmedju cvorova| AUI kabla |
|________|______|_________|___________|___________|_______________|___________|
| | | | | | | |
|100Base2|RG8A/U| 50 oma | 185 m | 30 | 0.5m | - |
| | | | | | | |
|10Base5 |RG11 | 50 oma | 500 m | 50 | 2.5m | 50 m |
| | | | | | | |
|10BaseT |UTP | - | 100 m | - | - | - |
|________|______|_________|___________|___________|_______________|___________|
Mrezni koncentratori omogucavaju koriscenje vise mreznih specifikacija u jed-
noj mrezi. Na primer, u firmi je postavljena mreza bazirana na 10Base2 (koak-
sijalni kablovi, 10 megabita u sekundi) koju treba prosiriti, ali tako da novi
racunari budu povezani po 10BaseT specifikaciji (TP kablovi), uz plan da se u
narednom periodu koaksijalni kablovi zamene TP kablovima i da cela mreza radi
po 10BaseT. Jednostavno resenje je kupiti hab koji ima odgovarajuci broj 10Ba-
seT portova kao i konektor za BNC tj. koaksijalni kabl. Slicno resenje se ce-
sto koristi i ako, recimo, imamo dve zgrade i u svakoj od njih lokalnu mrezu
po 100BaseT standardu, a racunare iz obe zgrade treba povezati u jedinstvenu
mrezu. Unutar zgrade ce se koristiti uobicajeni TP kablovi, dok ce veza izme-
dju zgrada biti realizovana uz pomoc multimodnih optickih kablova, posto ras-
tojanje (npr. 300 m) premasuje maksimalni domet kod koriscenja TP kabla (100 m).
Resenje je u obe zgrade kupiti habove koji imaju odgovarajuci broj 100BaseT
portova za vezu do lokalnih racunara kao i po jedan 100BaseF port za opticku
vezu izmedju njih. Najcesce korisceno resenje mesanja specifikacija u jednoj mrezi
je kada je jedan broj racunara (obicno starijih) opremljen 10BaseT karticama
(10 Mbps), dok su noviji racunari opremljeni 100BaseT karticama. U ovakvim slu-
cajevima cesto se kupuje tzv. autosense hab koji ume da prepozna da li je sa
druge strane 10BaseT ili 100BaseT kartica i da se tome prilagodi. Kod ovakvih
habova treba biti oprezan: postoje habovi koji rade ili samo 10BaseT ili samo
100BaseT. Takode, moze vam se desiti da hab uspesno komunicira sa svim racuna-
rima, ali da ne dozvoljava komunikaciju izmedju 10BaseT i 100BaseT racunara. To
znaci da nema ugraden tzv. switching modul koji omogucuje medjusobnu komunikaciju
10BaseT i 100BaseT racunara.
_______ _______
| | | |
|Racunar| |Racunar|
| | | | ________
|_______| |_______| | |
| | | Racunar|
|Twisted | | |
| Pair | |________|
___|________|__ |
|_______________| |
| | COAX |
| __|___________|______________|______
| |
_____| |
___|______ ____|___
| | | |
| Server | |Racunar |
| | |________|
|__________|
( Slika 4: Mreza sa dva segmenta: 10BaseT i 10Base2 i habom sa oba transivera )
Habovi su relativno jednostavni mrezni uredjaji koje nema potrebe konfiguri-
sati pre pustanja u rad samo ih povezete sa racunarima i ukljucite im napa-
janje.
__________________
_______/ 03x2d / Svicevi \______________________________________________________
\________\_________/
Brzine nikada dosta. Povecanje brzine je svojevremeno ostvareno kada smo
nakon 10 Mbps dobili mogucnost 100 Mbps komunkacije. Medjutim, tih 100 Mbps ne
govori precizno o onome sto nas stvarno zanima, dakle brzini razmene podataka i-
zmedju dva racunara u mrezi u kojoj ima i vise desetina racunara. Nacin komun-
ikacije na Ethernet mrezi o kojoj je do sada bilo reci naziva se Shared Ethernet.
Pojednostavljeno, u jednom trenutku samo jedan racunar na mrezi moze da
salje paket koji se prosleduje svim ostalim stanicama. U slucaju da dve stanice
u isto vreme posalju paket, dolazi do kolizije (collision) i te stanice moraju p-
onovo da pokusaju slanje po odgovarajucem algoritmu sve do trenutka kada samo je-
dna stanica posalje paket dok druge slusaju. Dakle, sve stanice dele zajednicku
magistralu za slanje podataka i zbog toga se ovaj nacin Ethernet komunikacije zo-
ve Shared Ethernet. Alternativa je Switched Ethernet. Za razliku od situacije gde
jedan racunar salje paket koji stize do svih ostalih, kod Switched Ethernet-a pa-
keta stize samo do onog racunara kome je namenjen.
Time se u okviru iste grupe uredjaja moze odvijati istovremena komunikac-
ija. Na primer, ako imamo sest racunara i u isto vreme krene komunikacija izmedju
racunara 1 i 3 i racunara 5 i 6, Shared Ethernet ce izazvati povremene kolizije
pa ce dva para racunara u svojim komunikacijama cekati jedan drugog. U slucaju
Switched Ethernet-a veze ce teci paralelno, nezavisno jedna od druge. Dodatna
pogodnost je sto kod Switched Ethernet-a racunar vise ne mora da vrsi detekciju
kolizija pa je omogucena tzv. full-duplex komunikacija mrezna kartica moze u
isto vreme da salje i prima podatke, sto dodatno povecava stvarnu brzinu kom-
unikacije na mrezi. Da bi se ovopostiglo, umesto haba se moraju koristiti svi-
cevi (switch). Svicevi se vizuelno gotovo ne razlikuju od habova, ali je u ku-
ciste ugradena veca pamet, koja analizira komunikaciju izmedju racunara i us-
merava podatke samo ka onim racunarima kojima su i namenjeni. Za to se koriste
odgovarajuci algoritmi. Switch uredjaji mogu da rade na mrezi zajedno sa habovima.
Cesto koriscena mrezna organizacija je takva da se grupe racunara povezuju na
habove, a onda se svaki od habova povezuje na po jedan port svica. Tako imamo
Shared Ethernet za svaku grupu racunara povezanih na isti hab, dok habovi medj-
usobno komuniciraju po Switched Ethernet principu. Resenje bi bilo odlicno da
je komunikacija medju racunarima uravnotezena, sto obicno nije slucaj najveci
deo komunikacije se najcesce obavlja izmedju radnih stanica sa jedne i servera
sa druge strane. Da je server zakacen na neki od habova pa onda na svic, imali
bismo zagusenje na segmentu (habu) na koji je zakacen server i citavu guzvu na
portu svica na koji je prikacen taj hab. Switching u toj situaciji jedva da bi
doneo ikakvu korist. Zato se serveri vezuju direktno na svic, cime se ne zagusuje
nijedan od segmenata (habova), a zbog mogucnosti fill-duplex komunikacije, server
moze u isto vreme da prima podatke i da ih salje, cime se dobija dodatna brzina.
Ovakva organizacija dobija na znacaju kada radne stanice i habovi rade na 10 Mbps
i povezani su na 10 Mbps portove na svicu, za razliku od servera koji je povezan
na 100 Mbps port. Svicevi umeju da vise istovremenih zahteva sa 10 Mbps portova,
posmatrano kroz 10 Mbps komunikaciju, istovremeno proture serveru kroz 100 Mbps
port. Uzmimo primer jednostavnog portable svica 3COM OfficeConnect Switch 140,
koji ima cetiri 10BaseT porta i jedan 100BaseTX. Tipicna konfiguracija bila bi
da se racunari podele u grupe i povezu na cetiri 10BaseT haba a da se svaki od
njih poveze na po jedan 10BaseT port na svicu. Lokalni server treba povezati
na 100BaseTX port i onda imamo opisanu situaciju sa svim poboljsanjima perfo-
rmansi. Naravno, nije neophodno da na 10 Mbps portovima budu povezani bas habovi
ako neka od radnih stanica ima potrebu za brzom komunikacijom sa serverom
(primer: graficka stanica koja radi sa velikim crtezima na serveru), prikljucite
je direktno na port svica. Svicevi se kupuju vodeci racuna o specifikaciji
koja se koristi u mrezi kao i o broju portova za vezu do racunara ili do drugih
mreznih koncentratora (habova, sviceva itd.). Prodaju se u varijantama sa pod-
rskom za razlicite specifikacije. Tako, uobicajeni su svicevi koji imaju 100BaseT
portove za vezu do lokalnih habova, servera i drugih racunara, kao i jedan ili
vise 100BaseF ili 1000BaseF portova za vezu do koncentratora na drugim sprato-
vima, zgradama i slicno.
_____________________________________
_______/ 03x2e / Uopsteno o koncentratorima \___________________________________
\________\____________________________/
Pri izboru haba ili svica najvazniji je broj i tip portova, ali treba uzeti u
obzir i druge kriterijume. Najocigledniji je format uredjaja: desktop ili rack.
U manjim mrezama, koncentratori se obi- cno ostave na stolu, polici ili podu
ili se pak uz par zavrtanja pricvrste na zid. Koncentratori namenjeni za takvu
montazu prodaju se u manjim kucistima, imaju eksterno napajanje i zovu se des-
ktop koncentratori. U vecim mrezama se koncentratori kao i kompletan centar ka-
blovskog razvoda pakuje u posebne ormane rekove (racks) koji imaju poseban,
standardizovan nacin montaze uredjaja. Zato, koncentratore mozete naci i u ra-
ck varijanti siroki su 19 inca i imaju komplet nosaca i srafova za montazu u
orman, a napajanje je obicno integrisano u kuciste. Cesto su opremljeni i mini
-ventilatorima za bolje hladenje. Posto se rack-ovi koriste u vecim (i skupljim)
mrezama, u ovom formatu se pakuju napredniji (skuplji) uredjaji, dok se oni je-
dnostavniji (i jeftiniji) pakuju u desktop kucista.
Veoma vazni kriterijumi za izbor koncentratora su i mogucnosti prosire-
nja. Vec smo pomenuli da se veze izmedju koncentratora prave pomocu tzv. uplink
portova ili kabla sa upredenim paricama. medjutim, postoji ogranicenje broja ur-
edjaja koji se mogu nastavljati u nizu. Uz to, takva veza postaje usko grlo ko-
munikacije izmedju dva uredjaja. Zato je smisljen novi nacin povezivanja uredjaja
koji se nalaze u neposrednoj blizini preko posebnog, ekspanzionog porta. Ovaj
port omogucava veliku brzinu komunikacije te nema uskog grla, ali on jos nije
standardizovan, te je najcesce nemoguce povezati uredjaje razlicitih proizvodjaca.
stavise, portovi se cesto razlikuju i na modelima istog proizvodjaca. Svaki ur-
edjaj ima dva ekspanziona porta tako da se vise uredjaja moze vezati u kaskadni
lanac cineci tzv. stack. Maksimalni broj uredjaja u steku zavisi od modela ne-
ki modeli nude i mogucnost da prilikom nadgledanja i konfigurisanja sve uredjaje
povezane u stek mozete posmatrati kao jedan, sto olaksava administraciju. ure-
djaje koji imaju mogucnost povezivanja u stek prozvodaci obicno obelezavaju kao
stackable.
Skuplji uredjaji nude i ekspanzione slotove za posebne vrste modula. Re-
cimo da vam je potreban uredjaj koji ima osam portova 100BaseT, jedan 100BaseFX
i jedan 1000BaseT port (ili bilo kakva neuobicajena kombinacija portova koje
nema u standardnoj ponudi proizvodjaca). U tom slucaju se bira najpriblizniji mo-
del koji ima ekspanzione slotove u koje se onda ubacuju potrebni moduli. Za nas
primer, treba kupiti osam 100BaseT sa dva ekspanziona slota u koje cemo dodati
jedan 100BaseFX i jedan 1000BaseT modul. Pored transiverskih modula, u slotove
je cesto moguce dodati i druga prosirenja, pre svega memoriju i module sa soft-
verom. Recimo, ako uredjaj nema softver za podrsku daljinskom upravljanju, cesto
se medju opcijama moze naci i SNMP modul.
Sistem za upravljanje uredjajima je veoma bitan kod vecih mreza jer omo-
gucava centralizovanu administraciju i nadgledanje rada sistema. uredjaji koji
imaju podrsku za sistem za upravljanje obicno imaju oznaku upravljivi tj. mana-
ged i znatno su skuplji od neupravljivih.
______________________________
_______/ 03x2f / Ripiteri i bridzevi \____________________________________________
\________\_____________________/
Ako imamo problem sa duzinom kablova, recimo pravimo mrezu koristeci ko-
aksijalni kabl pa na nekom segmentu predemo duzinu od 185 metara, koristicemo r-
ipiter (repeater), jednostavan uredjaj koji povezuje dva segmenta mreze i omog-
ucuje da mrezu produzimo tako sto cemo imati potencijalnih 2 * 185 metara. Danas
cete tesko naci klasican ripiter, s obzirom na to da hab obavlja i funkciju rip-
itera ako je neki racunar udaljen vise od 100 metara od centralnog haba ili
svica, izmedju mozete postaviti jos jedan hab i na taj nacin potencijalno produ-
ziti vezu do maksimalnih 200 metara. Ono sto je hab za ripiter, to je svic za
bridz (bridge). Bridz povezuje odvojene segmente mreze ako oni koriste isti pro-
tokol nizeg nivoa (recimo Ethernet), propustajuci samo onaj saobracaj koji je po-
slat sa jednog segmenta na drugi, bas kao sto to radi svic. Svic obavlja i bri-
dzing funkciju tako da je danas tesko naci klasican bridz.
________________________________
\
--------------------- \_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
03x3 Mrezni protokoli
---------------------
Posto smo postavili medijum za prenos podataka i posto je preko tog med-
ijuma obezbeden prenos signala od jednog racunara do drugog, uz odgovarajuce an-
alogno-digitalne konverzije u mreznim karticama na obe strane, vreme je da se r-
acunari dogovore oko jezika kojim ce komunicirati. Taj jezik je mrezni protokol.
Istorijat razvoja mreznih protokola je nalik prici o protokolima nizeg nivoa,
standardima za kabliranje i sl. Veliki proizvodjaci su promovisali svoja resenja,
a u igri su se nasla iotvoreni standardi. Danas su u sirokoj upotrebi protok-
oli TCP/IP, NetBEUI, IPX/SPX, AppleTalk, DLC i drugi.
NetBEUI je gurao Microsoft, iako je u Windows-u 2000 i XP TCP/IP zauzeo
vodece mesto. IPX/SPX je rastao sa Novell NetWare-om, IBM je stajao iza DLC-a,
Apple iza AppleTalk-a... Sve njih je nadjacao TCP/IP, u najvecoj meri zahvaljuju-
ci Internetu. Svaki od ovih protokola ima dobre i lose strane, zbog cega su jos
uvek svi u upotrebi. Net-BEUI je brz i izuzetno se lako instalira, buduci da ima
automatsko konfigurisanjei podesavanje. Mana mu je pre svega sto ne moze da se
rutira tj. ogranicen je na jednu mreznu celinu. Zato se uglavnom koristi u manjim
mrezama, mada ga i tu sve vise potiskuje TCP/IP.
O NetBEUI-u vec mozemo govoriti kao o protokolu iz proslosti. IPX je brzi
od TCP/IP-a ali se za razliku od Net-BEUI-a moze rutirati izmedju mreza. Ipak,
sistem za rutiranje je daleko losiji od onog koji koristi TCP/IP. Iz svega ovog
mozete zakljuciti da vam je potreban zaista ozbiljan razlog da koristite bilo koji
drugi protokol pored TCP/IP-a. On ce zavrsiti kompletan posao u najvecem broju sl-
ucajeva.
___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___
///////////////////////////////////////////////////////////////////////////
--==<[ 00x04 % WIDE AREA NETWORK - WAN
\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\
WAN (Wide AreaNetwork) je pojam koji obuhvata sve mreze koje izlaze
van okvira jedne zgrade ili grupe objekata. WAN je modemska veza izmedju cen-
trale firme i magacina u susednom gradu, mreza koja povezuje sve prodavnice
jedne firme, veza stotina podruznica neke multinacionalne kompanije sirom sv-
eta... Najzad, i sam Internet je WAN mreza.
WAN mreze, dakle, obuhvataju velika rastojanja izmedju tacaka koje tr-
eba povezati. Zbog toga se ne moze razmisljati o povezivanju kao u LAN mreza-
ma, gde se izmedju dve tacke postavi kabl i resi problem. Malo ko bi razvlacio
kabl dug nekoliko desetina ili stotina kilometara da bi povezao lokacije u dva
grada. Zato se u WAN mrezama najcesce koriste posrednici u prenosu informacija,
pre svega telekomunikacione kompanije ili firme koje su postavile veze do uda-
ljenih lokacija. Ipak, osnovni elementi izgradnje mreze su identicni: imamo m-
edijum(e) za prenos podataka, protokole nizeg nivoa i mrezne protokole.
________________________________
\
------------------------------ \_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
04x1 Fizicki nivo medijum(i)
------------------------------
Signali se mogu prenositi preko bakarnih zica, optickih kablova ili bezicno. Za
razliku od lokalnih mreza gde nam je ostavljena puna sloboda u izboru medijuma
za prenos podataka, u WAN mrezama smo ograniceni postojecim vezama izmedju dve
lokacije. Ako, recimo, treba da povezemo kancelarije u Novom Sadu i Beogradu iz-
bor je ogranicen na ponudu Telekoma Srbije. Oni omogucavaju prenos podataka preko
analogne komutirane linije (klasicnog telefonskog prikljucka), digitalne komur-
itane linije (BRI ISDN) ili neke od stalnih veza. U daljem tekstu dacemo pregled
nacina povezivanja preko svakog od tipova medijuma za prenos podataka, ali tako
sto cemo detaljno obraditi one sisteme za prenos koje omogucuje Telekom Srbija,
dok ce ostali biti ukratko predstavljeni. Gotovo sve usluge za prenos podataka
koje nudi Telekom podrazumevaju koriscenje bakarnih zica, onih istih koje smo
navikli da vidamo u nasim stanovima i firmama. Postoje i usluge prenosa podataka
preko optickih kablova, ali su uglavnom namenjene vecim potrosacima koji su spr-
emni da plate vise. Telekom preko bakarnih zica nudi dva osnovna tipa komunikacije:
analogni i digitalni. Obican telefonski prikljucak koji svakodnevno koristimo
je analogni, dok je (kod nas sve popularniji) ISDN digitalni.
Jedina alternativa Telekomu su bezicne veze, ali bezicna resenja koja ne
zahtevaju dozvolu od nadleznih organa omogucuju povezivanje na manjim rastojanjima
nekoliko desetina kilometara na otvorenom prostoru ili znatno manje u gradskoj
zoni.
__________________________________
___/ 04x1a / Analogni prenos modemi \________________________________________
\_______\__________________________/
Najcesce korisceni nacin prenosa podataka je klasicna telefonska lin-
ija tj. kako ga u posti zovu analogni komutirani prikljucak. Prenos signala je
analogni, te je neophodno sa obe strane zice imati uredjaj koji konvertuje
digitalnu informaciju u analogni signal, a na drugom kraju uredjaj koji ce ko-
nvertovati analogni signal u digitalnu informaciju. Taj uredjaj se zove modu-
lator-demodulator, odnosno modem. Protokoli za komunikaciju preko analogne veze
su se cesto menjali, unapredujuci performanse u odnosu na prethodnu generaciju.
Setimo se prvih modema koji su radili brzinom od svega 300 bita u seku-
ndi, kasnije se preslo na 1200, 2400 itd. Svako unapredenje brzine je dolazilo
sa poboljsanim sistemom za prenos signala tj. protokolom. Danasnji modemi pod-
rzavaju V.34 protokol za prenos podataka do 33.600 bps, odnosno V.90 za prenos
podataka do 56Kbps. Da bi se ostvarila komunikacija po nekom protokolu nizeg n-
ivoa, modemi na obe strane moraju da podrzavaju taj protokol. Dakle, ako je na
jednoj strani V.34 modem a na drugoj V.32, modemi ce uspostaviti komunikaciju uz
pomoc sporijeg, V.32 protokola. Srecna okolnost je sto gotovo svi noviji modemi
podrzavaju kompletan spektar prethodnih protokola tako da uspesno komuniciraju
sa starijim modelima koji podrzavaju neke stare protokole.
Pri uspostavljanju veze, modem pregovara sa drugom stranom o protokolu
koji ce biti koriscen kao i drugim parametrima veze, sto mozemo cuti kao karakt-
eristicno pistanje koje prestaje kada se uspostavi veza. Dogovoreni parametri
veze svakako zavise od protokola koje oba modema podrzavaju, ali i od kvaliteta
veze. Razliciti modemi se razlicito ponasaju na linijama koje imaju manje ili
vece smetnje na vezama; u uslovima lose veze moguce su velike oscilacije medju
razlicitim modemima. Kvalitet veze zavisi od modema koji vi imate, kvaliteta zica
preko kojih tece komunikacija, od vase telefonske centrale, telefonske centrale
provajdera i konacno modema na drugoj strani. Nema univerzalne formule po kojoj
cete doci do idealnog modema desava se da jedan modem sjajno radi kod vaseg
prijatelja, koji je na nekoj drugoj telefonskoj centrali, dok kod vas nepreki-
dno puca veza, prenos podataka je spor itd.
Stavise, isti modem moze sa jednim Internet provajderom da ima odlicnu
vezu dok je sa drugim gotovo neupotrebljiv. Ili, s obzirom na to da neki prova-
jderi imaju vise telefonskih brojeva, da pri pozivu jednog broja sve bude kako
treba, dok na drugom broju ne moze ni veza da se uspostavi. Jedina prava formula
za izbor modema je proba razlicitih modela sa razlicitim provajderima i izbor o-
noga ko je za datu situaciju najbolji.
Pre probe, morate suziti izbor na odgovarajuci tip modema sto u poslednje
vreme nije jednostavno. Podimo od stare dileme da li kupiti interni ili ekste-
rni modem? Prednost eksternih je sto ih lako mozete prenositi sa jednog na drugi
racunar i lakse instalirati, dok je prednost internih manji broj kablova i cena.
Ipak, uporedo sa pojavom V.90 modema, stigao je novi tip eksternih modema. Tradi-
cionalni eksterni modemi se povezuju na serijski RS-232 port dok se novi pove-
zuju na USB port. Prvo sto primetite kod ovih modema je da imaju jedan kabl manje
jer se napajaju kroz USB vezu iz racunara. Dodatna lepa stvar je sto ne morate da
iskljucujete racunar da biste prikljucili ili iskljucili USB modem. Usred rada,
povezite modem na USB port i Windows ce prepoznati novi uredjaj, instalirati dr-
ajver i omoguciti da odmah koristite modem.
Neki modemi nemaju mogucnost pulsnog biranja jer su radeni za strana trz-
ista gde sve centrale podrzavaju tonsko biranje. Na nekim modelima se ovaj pro-
blem da resiti promenom verzije softvera, dok neki proizvodjaci nisu ni planirali
da njihov proizvod koristi pulsno biranje.
Sa proizvodima namenjenim nekim trzistima ima i drugih problema. Tele-
fonski kabl koji se dobija u paketu sa nekim modemima ima uticnice koje se ne
koriste u nasim krajevima, te cete imati dodatni trosak za nabavku odgovarajuc-
eg kabla. Takode, propisi u nekim zemljama zabranjuju modemima da imaju konektor
za telefon, pa cete morati da kupite odgovarajuci razdelnik. Veoma je vazno da
za modem koji kupite imate odgovarajucu podrsku, najpre kroz uputstva i drajvere,
a zatim i kroz odgovarajuci sajt na Internetu. Zgodno je ako proizvodjac brine
o korisnicima tako sto omogucuje download najnovijih drajvera i firmware-a za
modem.
Konacno, ono na sta treba posebno obratiti paznju je da li kupujete tzv.
soft tj. Winmodem ili hardverski, odnosno, kako ga mnogi zovu klasican. Soft
modemi su oni ciji se softverski deo nalazi na racunaru u obliku odgovarajuceg
drajvera. Prvi problem je sto ovi modemi opterecuju procesor te obavezno treba
obratiti paznju na napomenu o minimalnoj hardverskoj konfiguraciji; obicno je
dovoljan Pentium procesor na 133 MHz, sto u danasnje vreme ne predstavlja prob-
lem. Winmodem, kao sto mu i ime kaze, radi samo u Windows okruzenju, pa korisn-
ici drugih operativnih sistema (npr. Unix) verovatno nece moci da ga koriste.
Treci problem, koji mnogima smeta, jeste to sto prilikom podizanja i spustanja
slusalice na kratko vreme gotovo blokira ceo racunar. U prilog soft modemima
ide niza cena i jednostavna zamena softvera koja se svodi na ucitavanje novog
drajvera. Nazalost, danas je sve teze naci klasicne modeme u ponudi vecine
distributera figurisu samo Winmodem uredjaji.
__________________________
_______/04x1b / Specificnosti V.90\______________________________________________
\______\___________________/
Za brzine 33.600 bps i nize potrebna su dva modema koja podrzavaju isti
protokol da bi uspesno uspostavili vezu. To nije slucaj sa V.90 protokolom tj.
tzv. 56K modemima. Ako sa obe strane veze postavimo V.90 modem, oni ce usposta-
viti komunikaciju po V.34 protokolu (33.600 bps). V.90 protokol ce biti koriscen
samo ako sa druge strane postoji posebna digitalna oprema i ako od vaseg modema
do te opreme postoji najvise jedna digitalno-analogna konverzija signala. Uz i-
zvesne izuzetke, to znaci da treba da budete na nekoj od novijih centrala. Najbo-
lje je da probate: donesete 56K modem, pozovete Internet provajdera koji podrzava
V.90 protokol i vidite da li ce brzina konektovanja biti preko 33.600 bps.
_________________________________
______/ 04x1c / Digitalni prenos ISDN \________________________________________
\_______\_________________________/
Iako u svetu ne uziva ugled posebno nove tehnologije, ISDN je kod nas
najbrzi i najpouzdaniji nacin za komunikaciju kucnog korisnika odnosno male f-
irme sa Internet provajderom, dok za Internet provajdere ISDN predstavlja osno-
vni nacin komunikacije sa dial-up korisnicima. ISDN je skracenica od Integrated
Services Digital Network, integrisana mreza digitalnih servisa.
Instaliraju se dve vrste ISDN prikljucaka. Primarni ISDN (ISDN PRI) je
interesantan pre svega za Internet provajdere i velike firme, kojima preko dve
telefonske parice dovodi cak 30 linija koje se mogu koristiti za zvanje i pri-
jem poziva. Za pojedinacne korisnike i manje firme pogodno resenje je bazni
ISDN prikljucak (ISDN BRI) kojim cemo se baviti u ovom poglavlju mozemo ga
posmatrati kao telefonsku liniju nove generacije, koja koristi deo postojece
infrastrukture.
Uvodenje baznog ISDN-a ne zahteva novu paricu izmedju vas i centrale: ako vec
imate klasicnu, analognu liniju, mozete da je zamenite za ISDN liniju koja ce
koristiti istu paricu. Pri proceni tehnickih mogucnosti, Telekom ce proveriti
da li je vas prikljucak dvojnicki ili ide preko FM/PCM uredjaja; u oba slucaja
mora se naci nacin da se razdvojite od dvojnika ili da neko drugi bude preba-
cen na PCM, posto je za ISDN potrebna cista parica koja vas povezuje sa cen-
tralom. Potrebno je, naravno, i da ta centrala bude digitalna, ali taj zahtev
retko predstavlja problem, posto je vecina lokaliteta u vecim gradovima dovo-
ljno blizu neke od modernih centrala cak i ako je vas stari telefonski broj
bio na nekoj od klepetusa, verovatno ce se naci nacin da zica stigne od Al-
catel ili Siemens ormana. Ukoliko zelite da zadrzite postojecu analognu liniju,
trazite novi ISDN bazni prikljucak, za sta je potrebna slobodna parica.
Posto zavrsite administrativnu proceduru, Telekom ce do vas dovesti t-
elefonsku paricu i povezati je sa odgovarajucom digitalnom opremom u centrali.
Te dve zice treba prikljuciti u uredjaj koji se zove mrezni zavrsetak i koga
obezbedjuje Telekom. Postoje razni modeli mreznih zavrsetaka, ali uglavnom ne
mozete da birate kakav cete dobiti. Modeli se pre svega razlikuju po tome da
li na njima postoje analogni portovi (za standardne telefonske aparate) i ka-
kva se signalizacija nalazi na kucistu; u novije vreme pojavili su se mrezni
zavrseci sa USB portom, koji obezbedjuju direktnu vezu sa racunarom. Mrezni
zavrsetak se obicno montira na zid i potrebno mu je napajanje iz 220 voltne
mreze.
Mrezni zavrsetak obicno ima dva S-bus prikljucka na koja mozete da p-
ovezete ISDN uredjaje; na isti mrezni zavrsetak moze da se poveze do osam ur-
edjaja, mada cete verovatno u pocetku koristiti samo dva: terminal adapter i
ISDN telefon. Terminal adapter mnogi zovu ISDN modem. Taj izraz nije ispr-
avan (jer je citava tehnologija digitalna, pa nema govora o nekoj modulaciji
ili demodulaciji), ali se dobro slaze sa nasim predstavama o modemu: uredjaj
koji se nalazi izmedju racunara i PTT infrastrukture. Terminal adapter moze
da bude interni ili eksterni interni je najcesce PCI kartica koja se umece u
racunar, dok se eksterni povezuje na USB port.
Ukoliko je cilj uvodenja ISDN-a povezivanje citave lokalne mreze firme
na Internet, dobra je ideja da umesto terminal adaptera nabavite ISDN ruter,
koji ce biti nezavisni mrezni uredjaj u Ethernet mrezi: cim neka stanica zah-
teva pristup Internetu, ruter ce pozvati provajdera i obezbediti trazenu usl-
ugu, a onda, kada neko vreme nema zahteva, prekinuti vezu i tako smanjiti tr-
oskove telefonskih impulsa i provajdinga. Ruter je skuplji od terminal adap-
tera, tako da se u slucaju manje mreze moze ustedeti koriscenjem internog ad-
aptera i softvera kao sto je WinGate.
ISDN telefon, strogo uzevsi, nije neophodan: mrezni zavrsetak ili te-
rminal adapter ce verovatno imati barem jedan analogni port, na koji mozete
da prikljucite standardni analogni telefon, preko koga cete telefonirati kor-
isteci ISDN liniju... ako uopste zelite da koristite ovu liniju za komunikaciju
glasom. Ipak, zgodno je nabaviti ISDN telefon, jer uredjaji ove vrste donose
brojne pogodnosti, kao sto je ispis broja onoga ko vas poziva, stalni ispis
cene vodenog razgovora, liste obavljenih razgovora, telefonski imenik sagovo-
rnika, preusmeravanje poziva, prikaz datuma i vremena (preuzetog sa mreze
ne morate da doterujete sat) i stosta drugo. Osim toga, to su kvalitetni
uredjaji sa ekranom i nizom tastera koji mogu da olaksaju telefoniranje. ISDN
faks-uredjaji su prilicno retki, posto je standardnom faksu sasvim dovoljna
brzina od 9600 bita u sekundi. Zato je zgodno da postojeci faks ukljucite u
analogni port mreznog zavrsetka ili rutera: od tog momenta slacete faksove
bez zastajkivanja, retransmisija, problema sa impulsima koji kucaju u poza-
dini i drugihsitnica koje su ranije umele da pretvore slanje faksa u p-
ravu moru.
ISDN se uglavnom uvodi zbog prenosa podataka, a tu su se stvari pomalo
iskomplikovale postojanjem dva kanala. Modemskim navikama najvise bi odgovar-
alo da ISDN uvek obezbedi vezu brzinom od 128 kbps, ali u realnosti to nije ra-
cionalno resenje: cesto vam takva brzina nije potrebna, pa biste je rado zamenili
mogucnoscu da, paralelno sa prenosom podataka, razgovarate glasom, bilo da vi
zovete nekoga ili da primite poziv. Zato se, izborom protokola, veza moze uspo-
staviti po jednom kanalu, u kom slucaju mozete da prenosite podatke brzinom od
64 kbps, a drugi kanal je slobodan za pozive glasom, slanje faksova i slicno.
Ako treba da prenosite vecu kolici nu podataka, pozvacete koristeci oba kanala
tada ce vas ISDN broj biti zauzet za pozive. Postoje i protokoli koji obezbedj-
uju dinamicko aktiviranje drugog kanala po potrebi: ako terminal adapterprim-
eti da neko vreme prenosite veliki broj podataka, automatski ce podici i drugi
kanal, a ako se protok podataka smanji, drugi kanal ce biti iskljucen.
_____________________________________________
_______/ 04x1d / Iznajmljena linija (poprecna veza) \__________________________
\_______\_____________________________________/
Cesto je pogodno da dve ili vise lokacija budu u stalnoj vezi. Za te
potrebe uglavnom se koriste iznajmljene linije (leased lines). Uprosceno, Te-
lekom vam na obe lokacije dovodi telefonske parice na koje povezujete odgova-
rajuce uredjaje, obicno modeme koje dalje vezete na neki racunar, ruter, bridz..
Na taj nacin ste povezali dve lokalne racunarske mreze u celinu, pa imate mo-
gucnost komunikacije svih racunara sa jedne strane zice sa racunarima na drugoj
strani. Kod iznajmljene linije obe strane su sve vreme na vezi tj. nema potre-
be za biranjem broja, uspostavljanjem veze, raskidanjem veze i slicno. Iznajmlj-
ene linije se koriste za vezu sa Internetom, za povezivanje udaljenih lokacija
kao sto su magacini, prodavnice, istureni salteri, drugi delovi firme, predsta-
vnistva u inostranstvu itd. Osim prenosa podataka moguce je, u zavisnosti od
tipa linije i same opreme prenositi i video-signal ili glas.
Tip stalne veze koju cete koristiti zavisi od raznih parametara; najvaz-
niji su tehnicki uslovi, potrebna brzina prenosa, propusna moc i udaljenost lo-
kacija. Kada su lokacije u neposrednoj blizini (do nekoliko kilometara) i ima te-
hnickih uslova za postavljanje poprecne veze, situacija je jednostavna: podnec-
ete zahtev Telekomu koji ce postaviti poprecnu vezu i dovesti parice na oba kra-
ja. U zavisnosti od potrebne brzine prenosa ali i budzeta kojim raspolazete, ima-
te izbor koju vrstu modema cete koristiti. Najjeftinije je da koristite klasicne
modeme koji rade na iznajmljenoj liniji; maksimalna brzina prenosa bice 33.600 bps.
Ove modeme mozete povezati direktno na racunar i na taj nacin jednosta-
vno i lako ostvariti komunikaciju. Inicijalna ulaganja su mala, nije bitno koliko
su udaljeni krajevi komunikacije, ali je mala i brzina prenosa. Ako zelimo brzu
komunikaciju, rastojanje igra veoma vaznu ulogu. Na kracim rastojanjima je moguce
koristiti tzv. DSL modeme koji omogucuju komunikaciju megabitnim brzinama. Od
opreme su potrebna dva DSL modema na obe strane (ovi modemi su znatno skuplji od
klasicnih), s tim sto treba znati da DSL modem ne mozemo da povezemo direktno na
racunar jer oni koriste brze interfejse za serijsku komunikaciju V35, X21 i
slicno. Zato treba nabaviti ruter sa odgovarajucim interfejsom i to na oba kraja.
Ruter se dalje povezuje na lokalnu mrezu cime imamo sve potrebno za uspesnu komu-
nikaciju. U slucaju da je potrebna brza veza izmedju lokacija, mozete se opredel-
iti za digitalnu iznajmljenu liniju sa trazenih propusnim opsegom (u koracima po
64 Kbps). Ona se realizuje tako sto koristite prethodno opisano resenje sa DSL mo-
demima za vezu do najblizeg Telekomovog cvorista i to na obe lokacije. Tako, komu-
nikacija tece od jedne lokacije do Telekom cvorista, pa kroz Telekomov sistem pre-
nosa stize do drugog cvorista i konacno do druge lokacije.
Za udaljene lokacije Telekom nudi i koriscene javne paketske Frame-Relay
mreze. Naime, Telekom ima racunarsku mrezu koja pokriva veliki deo Srbije. Ako ho-
cete da povezete vase lokacije, recimo, u Beogradu i Vranju, potrebno je da se po-
vezete na Telekomovu Frame-Relay mrezu na obe lokacije. Tako ce veza ici od Beogr-
ada do lokalnog Frame Relay centra, pa kroz Telekomovu mrezu do vranjskog Frame
Relay centra i konacno do vase lokacije u Vranju. Razlika u odnosu na digitalnu
iznajmljenu liniju je u tome sto linija povezuje dve tacke, dok se kod Frame-Relay-a
povezujete na Telekomovu mrezu i mozete da u isto vreme komunicirate sa vise taca-
ka u njoj. Recimo, ako je centrala firme u Beogradu a imate tri ekspoziture u Nisu,
Vranju i Novom Sadu, ne morate da postavljate tri iznajmljene linije od Beograda
do svake lokacije, vec mozete na svakoj lokaciji da uzmete Frame Relay prikljucak.
Pomenimo, najzad, i ATM javne mreze koje su u svetu veoma popularne, ali kod nas
jos nisu zazivele.
___________________
______/ 04x1e / Wi-Fi \_________________________________________________________
\___________\_______/
Poslednjih godina bezicne komunikacije postaju pravi hit u svetu. Glavna pr-
ednost bezicne komunikacije je mobilnost u pocetku u okviru jedne lokacije,
dok je prava revolucija nastala kada su po aerodromima, restoranima i drugim
javnim mestima poceli da nicu tzv. hotspots tj. zone u kojima je moguce pov-
ezati se bezicno na mrezu. Dakle, imate notebook opremljen wireless karticom,
u vasoj kancelariji je guzva, a napolju je divno suncano vreme. Odete do reke,
sednete na vas omiljeni splav koji ima wireless hotspot, narucite pice, pov-
ezete se na mrezu i nastavljate da radite u prijatnom ambijentu.
Tehnicki je sve relativno jednostavno, tj. sustinski se ne razlikuje
od drugih oblika komunikacije osim sto se za prenos signala ne koriste kablo-
vi vec etar. Postoji nekoliko standarda koji su u sirokoj upotrebi: 802.11b,
802.11a i 802.11g. Prvi radi na 2.4 GHz maksimalnom brzinom 11 Mbps, drugi
(802.11a) radi na 5 GHz i brzinama do 54 Mbps dok treci (802.11g) radi na
2.4 GHz i obezbedjuje brzine do 54 Mbps. uredjaji koje mozete naci na trzistu
bazirani su na nekom od ovih standarda a ima i onih koji su tzv. dual-band
odnosno podrzavaju dva protokola, obicno 802.11b i 802.11a. Zajednicki naziv
za sva ova resenja je Wi-Fi, Wireless Fidelity.
Preko Wi-Fi veze se podize neki od mreznih protokola najcesce
TCP/IP; princip je isti kao kada preko Ethernet veze podizete TCP/IP. Na primer,
u mreznoj konfiguraciji cete imati Wi-Fi adapter na koji je povezan TCP/IP pr-
otokol. Wi-Fi adapter u vasem racunaru treba da se poveze na drugi bezicni ur-
edjaj. To moze biti Wi-Fi adapter u drugom racunaru, ali najcesce je to tzv.
Base Station tj. uredjaj koji sa jedne strane obavlja bezicnu komunikaciju a
sa druge je povezan na klasicnu (zicnu) mrezu i predstavlja interfejs izmedju
ove dve mreze. Base Station Point je siri pojam i obuhvata access points i
gateway-e tj. sve uredjaje kao sto su bridzevi, habovi, svicevi, ruteri i ga-
teway-i. Koji ce se uredjaj koristiti kao access point u bezicnoj mrezi zavi-
si od konkretnog problema. Do resenja se dolazi na isti nacin kao i kod zicn-
ih mreza. Kada setujemo klijenta za nezavisnu komunikaciju direktno sa drug
ima u wireless LAN-u, postavljamo ga u Ad-Hoc mode. Ako komunikacija ide preko
Access Point-a, klijenta postavljamo u Infrastructure rezim.
Ako sedite u sobi za prezentacije u kojoj je postavljen Wi-Fi, komun-
ikacija vaseg notebook-a sa Wi-Fi karticom i lokalnog servera izgleda ovako:
Wi-Fi kartica i lokalni Base Station komuniciraju po nekom od 802.11 protokola.
Base Station je povezan i na lokalnu Ethernet mrezu preko koje poslate pakete
sa vaseg notebook-a prosleduje do lokalnog haba ili svica koji dalje paket
prosleduju do servera. Naravno, server istim putem salje pakete vasem noteb-
ook-u. Ako ste na nekom javnom mestu, vasa Wi-Fi kartica komunicira sa lokalnim
access point-om. Access point je zicnom vezom povezan na lokalni hab ili svic
na koji je povezan i ruter koji ostvaruje vezu sa Internetom. Ako i vasa firma
ima stalnu Internet vezu, imate otvoren put za uspesnu komunikaciju notebook-a
i servera u vasoj fir-mi. Naravno, konkretna realizacija te komunikacije zaht-
eva jos neke korake zbog sigurnosti, ali o tome kasnije.
Za uspesnu bezicnu komunikaciju je veoma bitna udaljenost izmedju rac-
unara sa Wi-Fi karticom i bazne stanice. Ako se nalazimo na otvorenom prostoru,
bez prepreka, zidova, namestaja ili drugih radio-uredjaja koji prave smetnje,
mozemo da ostvarimo bezicnu vezu na rastojanju do 150 metara pa i do 1.600 m-
etara, u zavisnosti od antena koje se koriste kao i od drugih uslova u okruz-
enju. sto smo dalje od bazne stanice, signal je slabiji pa je i maksimalna br-
zina komunikacije manja. Na primer, kod 802.11b protokola u blizini bazne st-
anice brzina je punih 11 Mbps; kako se udaljavamo, brzina pada na 5.5 Mbps,
zatim na 2 Mbps i konacno na 1 Mbps. Da biste imali okvirnu predstavu o mogu-
cim rastojanjima u raznim uslovima, dacemo procene udaljenosti izmedju dva
Wi-Fi uredjaja. Na otvorenom prostoru sa standardnom antenom, najveci domet
je izmedju 230-300 metara, dok, ako zelimo punu brzinu od 11 Mbps, rastojanje
ne moze biti vece od 45-105 metara. U kancelarijskim uslovima, maksimalno ra-
stojanje je 75-105 metara dok za punu brzinu ne moze biti vece od 30-45 metara.
Konacno, u kucnim uslovima, maksimalna udaljenost je 35-60 metara, dok je za
11 Mbps 20-25 metara. Ovo su, naravno, samo procene, posto brzina zavisi od
brojnih faktora, pa je jedini pravi nacin da se utvrde maksimalne udaljenosti
eksperiment na konkretnoj lokaciji. Metalne prepreke dramaticno ugrozavaju ko-
munikaciju, a ostale prepreke (cak i voda) uticu na kvalitet komunikacije, ma-
da u manjoj meri.
Svakako eksperimentisite sa pozicijom bazne stanice sklanjajte je od
metalnih prepreka kao i od potencijalnih izvora smetnji. Za veca rastojanja ra-
zmislite o postavljanju spoljnih antena. Na primer, imamo fabricki krug sa ce-
tiri zgrade. Jedna je poslovna zgrada i u njoj je postavljena lokalna mreza, dok
se u ostalim zgradama nalaze po dva racunara koja se koriste za pracenje procesa
proizvodnje i magacinsku evidenciju. Jedno resenje bi moglo biti da se na glav-
noj zgradi postavi access point a da se ostali racunari bezicnom vezom povezuju
na glavnu mrezu. Da bismo imali kvalitetnu komunikaciju, na glavnoj lokaciji b-
ismo postavili spoljnu omni antenu, dok bismo na ostalim lokacijama postavili
spoljne yagi (usmerene) antene. Iako mere sigurnosti treba primenjivati kod svih
vidova komunikacija, bezicne mreze su posebno osetljive. Za razliku od zicnih mr-
eza gde signal putuje samo kroz postavljene kablove i gde je povezivanje na m-
rezu moguce samo sa mesta gde postoje prikljucci, wireless signal se prostire
svuda po zoni pokrivenosti, cesto i izvan zgrade u kojoj je postavljen WLAN. Iz
tog razl-oga na svim nivoima komunikacije treba obezbediti odgovarajucu zast-
itu. Na signalnom nivou je na raspolaganju WEP (Wired Equivalency Protocol)
protokol za enkripciju u 40-bitnom ili 108bitnom modu. Koriscenjem WEP-a, komp-
letan saobracaj je kriptovan i na taj nacin je komunikacija zasticena. Na obe
strane komunikacije potrebno je setovati tzv. WEP key passphrase nesto slicno
lozinci koja se koristi kao kljuc za kriptovanje. Passkey treba periodicno me-
njati. Postoji jos nekoliko mehanizama elementarne
zastite. Kada postoji vise WLAN-ova u neposrednoj blizini (npr. dve firme u is-
toj zgradi), u konfiguraciji Wi-Fi uredjaja postoji tzv. SSID (Service Set Ide-
ntifier) 32-bajtna alfanumericka oznaka mreze. Svi uredjaji jedne mreze treba
da imaju is-tu oznaku, a uredjaji ce ignorisati sve sto ne pripada njihovoj mr-
ezi. Postavljanjem naziva mreze koji je dovoljno dugacak i tesko pamtljiv moze
se postici elementarna zastita. Da bi ova zastita bila efikasna, potrebno je
i na access point-u iskljuciti broadcast SSID-a. Problem je sto SSID nece biti
na listi dostupnih wireless mreza na vasem kompjuteru, pa cete morati sami da
unesete SSID. Neki access point uredjaji imaju mogucnost definisanja liste MAC
adresa uredjaja kojima je dozvoljeno da komuniciraju sa njim. Nezavisno od ov-
ih dodatnih mera sigurnosti, WEP treba obavezno koristiti. Ovi mehanizmi zast-
ite funkcionisu samo za wireless konekciju. To znaci da ce komunikacija
izmedju Wi-Fi kartice i access point-a biti zasticena, ali paket sa informacijama
uvek putuje u divljinu. Zato u kombinaciji sa pomenutim zastitama treba kori-
stiti i mehanizme sa visih nivoa, pre svega firewall i VPN.
Zamislite da sedite na javnom mestu, u restoranu i da ste povezani bezi-
cno na lokalni access point. Restoranski Wi-Fi omogucuje vezu na Internet sto
vam odgovara jer tako mozete da se povezete na vas server u firmi i pogledate n-
eke fajlove. WEP ce zastititi samo komunikaciju izmedju vaseg notebook-a i access
point-a, dok je saobracaj na ostatku puta nezasticen.
Zato je najbolje koristiti VPN (Virtual Private Network) mehanizam koji
sifruje komunikaciju izmedju vaseg notebook-a i servera u firmi. VPN je postao
sastavni deo paketa operativnih sistema i relativno ga je lako konfigurisati.
Osnovna prednost Wi-Fi mreza jeste mobilnost: za novo radno mesto ne treba izvl-
aciti nove kablove, ako je access point pogodno postavljen, a pristup Internetu
sa javnih mesta gde postoji HotSpot predstavlja izvanrednu mogucnost. Postoje i
druge prednosti kao sto su jednostavna instalacija, pogotovo u objektima kod ko-
jih su problem instalaterski radovi (istorijski objekti, iznajmljeni stanovi):
ukljucite racunar i na mrezi ste. Nedostatak je sto treba voditi racuna o sigur-
nosti, a postoje i problemi sa smetnjama, losim signalom itd. Tu je, naravno, i
pitanje cene ako vec postoji zicna mreza, troskovi dodavanja nove stanice u
nju su manji nego u slucaju wireless-a.
________________________________
\
-------------------------- \_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
04x2 Protokoli viseg nivoa
--------------------------
Kada je uspesno uspostavljena komunikacija na nizem nivou, preko te veze je, bas
kao i u LAN-u potrebno podici neki od protokola viseg nivoa. Sustinska razlika u
odnosu na LAN ne postoji, osim sto je kod WAN-ova jos dominantniji TCP/IP proto-
kol, zbog pomenutih prednosti koje se ticu superiornih mogucnosti rutiranja. Bu-
duci da su WAN mreze u stvari vise udaljenih LAN mreza povezanih u celinu, rutir-
anje je veoma vazna funkcija protokola koji se koristi.
____________________
______/ 04x2a / Ruteri \_________________________________________________________
\___________\________/
Uredjaji koji se koriste za umrezavanje a koji rade na nivou mreznog pro-
tokola zovu se ruteri. Iako postoje tzv. indoor ruteri koji se koriste za upravl-
janje saobracajem unutar LAN-a ili (cesce) campus mreze, ruteri se najcesce kor-
iste za WAN veze. Najjednostavniji ruter ima dva interfejsa, jedan ka lokalnoj
mrezi a drugi ka udaljenoj lokaciji. Funkcija rutera je da analizira saobracaj na
mrezi pa da pakete iz lokalne mreze namenjene udaljenoj lokaciji prosledi sa je-
dnog interfejsa na drugi i obratno. Za primer cemo uzeti ruter koji obezbedjuje
povezivanje citave mreze na Internet. On ima jedan LAN i jedan WAN interfejs. LAN
interfejs je (sustinski) mrezna kartica koja se povezuje na lokalni hab ili svic.
WAN interfejs je, recimo, RS232 kartica na koju se povezuje modem, V35 k-
artica, ISDN adapter ili bilo sta sto sluzi za povezivanje sa provajderom. Kompl-
eksniji ruteri obicno na sebi imaju vise interfejsa, napredniji softver i naravno
brzi hardver neophodan za opsluzivanje zahteva korisnika. Pre kupovine rutera treba
definisati njegovu namenu, tj. odrediti koje ce veze opsluzivati. Takode, treba
precizno znati koja vrsta komunikacije se koristi za koju od linija: da li ce to
biti 33600 veza sa klasicnim analognim modemima ili ce se koristiti DSL modemi ili
ce to biti Frame Relay, ISDN... Kada prikupimo podatke, mozemo definisati broj in-
terfejsa i njihov tip. U zavisnosti od protokola koji se koriste, nacina rutiranja,
da li ce se koristiti firewall funkcije ili ne, da li ce se koristiti sistem za up-
ravljanje uredjajima (SNMP) ili ne itd., bira se odgovarajuca verzija softvera.
Iako su osnovni koncepti za izbor rutera jednostavni, izbor, konfigurisanje
i odrzavanje prepustite ekspertima materija je veoma kompleksna i zahteva dosta
znanja i iskustva.
___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___
///////////////////////////////////////////////////////////////////////////
--==<[ 00x05 % INTERNET REFERENCE
\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\
Najjednostavniji nacin povezivanja firme na Internet je da odete do Inter-
net provajdera i zakupite korisnicki nalog, slican onome koji koristite privatno,
za povezivanje na Internet iz stana. U paketu je veza do gotovo svih Internet ser-
visa, te e-mail adresa i prostor za Web prezentaciju kako bi korisnici Interneta
videli vas. Na lokalnom racunaru treba konfigurisati softver za uspostavljanje
veze koji je sastavni deo svih savremenih operativnih sistema. Najveci deo softvera
je, zapravo, integrisan u Windows pa eventualno treba nabaviti samo jos neke klij-
ente recimo za telefoniranje preko Interneta (Internet phone), Internet chat (IRC)
itd. U prilog ovom resenju ide minimalna cena i jednostavnost instalacije. S dru-
ge strane, ono ne zadovoljava ni elementarne kriterijume za ozbiljan nastup firme
na Internetu svetskoj Mrezitako mozete pristupati samo sa jednog racunara.
Osim toga, korisnici Interneta ce ocekivati prezentaciju vase firme na adr-
esi www.ime_firme. co.yu ili www.ime_firme.com, a ne, kao u ovom slucaju, na
www.ime_provajdera.yu/~ime_firme. Povrh svega, mesto za licne prezentacije je kod
vecine provajdera pretesno za iole ozbiljnije predstavljanje firme ogromnoj Internet
publici.
________________________________
\
------------------------------- \_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
05x1 Pristup sa jednog racunara
-------------------------------
Delimicno resenje navedenih ogranicenja je zakupljivanje prostora za Web
prezentaciju uz registraciju domena. Pored troska zakupa Web prostora, treba upl-
atiti i klasican Internet korisnicki nalog. Sada je jedino ogranicenje za velici-
nu Web prostora kolicina novca koju placate provajderu. Uz to, adresa Web preze-
ntacije je www.ime_firme.co.yu ili, uz relativno skromnu doplatu, www.ime_firme.com.
Konacno, i pitanje elektronske poste je delimicno reseno: vecina provajdera uz za-
kup Web prostora i registraciju domena omogucava preusmeravanje sve elektronske po-
ste koja stigne za vas domen na e-mail adresu korisnickog naloga koji ste platili.
Da pojasnimo na primeru (izmisljene) firme Orcus. Kod Internet provajdera
ste otvorili korisnicki nalog orcus i registrovali domen orcus. co.yu. Ako vam bilo
ko pise na adrese info@orcus.co.yu, marko@orcus.co.yu, prodaja@orcus.co.yu itd.,
posta ce stizati na adresu orcus@sezampro.yu. Na vama je da odlucite kako cete ka-
snije sve to razvrstati lokalnim korisnicima. Ogranicenja ovog resenja su da se In-
ternet servisi i dalje koriste samo sa jednog racunara.
__________________ WINDOWS
|Internet Provajder| RACUNAR
| Web Prezentacija | ___________
|__________________| |.---------.|Windows mE ili XP;
/ || ||Standarni e-mail
Povreme- / ||InfiniteR||Pristup web-u
na veza / || ||
/ |'---------'|
/ `)__ ____('
/___________________ [=== -- o ]--.
__'---------'__ \
[::::::::::: :::] )
`""'"""""'""""`/T\
\_/
[=- Do interneta sa jednog racunara, preko povremene veze -=]
Takodje, elektronska posta ce se skupljati na jednom racunaru, za sve korisnike
zajedno, pa ce onda neko morati da pregleda sve poruke rucno, na osnovu adrese
zakljuci kome su upucene i razdeli ih po firmi. O privatnosti poste se u ovom s-
lucaju ne moze ni govoriti. Jedina dobra strana ovakve veze je sto su troskovi
minimalni treba da obezbedite racunar, modem i klasicnu telefonsku vezu. Veci
deo softvera je sastavni deo modernih operativnih sistema kao sto su Windows i Linux.
________________________________
\
---------------------------- \_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
05x2 Mreza i povremena mreza
----------------------------
Prethodnom resenju nedostaje koriscenje svih potrebnih servisa iz citave
mreze firme. Potrebno je obezbediti da svaki zaposleni u firmi, sa svog racunara,
moze da koristi Internet servise kao i da prima i salje elektronsku postu korist-
eci sopstvenu Internet adresu. Kod vecine provajdera nema potrebe za placanjem
bilo kakvih do-datnih usluga, ali se raspitajte za uslove preusmeravanja poste za
vas domen, posto provajder cesto posebno naplacuje tu uslugu. Svi racunari sa ko-
jih treba obezbediti pristup Internetu treba da budu povezani u lokalnu racunar-
sku mrezu (LAN). Nije bitno koja se vrsta povezivanja koristi, tj. da li ste se
opredelili za koaksijalne, twisted pair ili neke trece kablove. Takode, svejedno
je koji se protokol niskog nivoa koristi (Ethernet, Token Ring...). Bitno je da
svi racunari mogu da komuniciraju koristeci TCP/IP mrezni protokol.
Jedan od racunara u mrezi treba da igra ulogu Internet gateway-a, tj. ra-
cunara koji ce uspostaviti vezu sa Internetom i preko kog ce ostali racunari kor
istiti Intern-et servise. Taj racunar treba povezati na Internet na bilo koji od
poznatih nacina: modemom, ISDN karticom itd. Na radnim stanicama, u konfiguraciji
TCP/IP protokola, za ad-resu default gateway-a treba postaviti IP adresu ovog ra-
cunara. Da bi sve radne stanice koristile Internet servise, potrebno je na gatew-
ay racunaru instalirati odgovarajuci softver koji ce igrati ulogu posrednika izme-
dju Internet mreze i LAN-a. Cim neki racunar u mrezi zeli da komunicira sa Inter-
netom, on prosledi zahtev gateway racunaru (pomenu-tom programu), koji dalje uspo-
stavlja vezu sa udaljenim racunarom. Na trzistu postoji pregrst gateway programa
(Windows XP cak ima elementarnu mogucnost deljenja konekcije ugradjenu u operati-
vni sistem), a kod nas je vrlo popularan WinGate. Radi u Windows ok-ruzenju, a mo-
zete ga preu-zeti i, ako vam odgovara, kupiti, na adresi www.wingate.net. Svu el-
ektronsku postu i dalje mozete preuzeti na gateway racunaru koristeci neki od ob
-icnih e-mail programa. medjutim, na ovaj nacin cete i dalje morati rucno da dis-
tribuirate poruke svakom od korisnika, a ne verujem i da ce oni biti srecni sto
citate njih-ove poruke.
Wingate nece dati mogucnost da svako cita svoju elektronsku postu na svom
racunaru. Za to je neophodan dodatni program koji ce sa servera Internet provajd-
era pokupiti svu postu za vas domen i razvrstati je po elektronskim sanducicima
korisnika. Uz to, program treba da omoguci da korisnici sa standardnim Internet
e-mail programima na svom racunaru mogu da primaju i salju poruke. Veoma popularan
program za tu namenu je MDaemon, koga mozete preuzeti i registrovati na adresi
www.mdaemon.com.
________________________________
\
---------------- \_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
05x3 Stalna veza
----------------
Prethodno resenje je zasnovano na brojnim kompromisima uz relativno malo ulag-
anja dobija se obostrana komunikacija firme sa Internetom i Interneta sa firmom.
Ipak, uz vise ulaganja u stalnu Internet vezu mozete dobiti znatno vecu udobnost
u radu, ali i nove mogucnosti u smeru udobnijeg prenosa glasa i slike tj. multi-
medije, kao i veze do lokalnih baza podataka i postavljanje sopstvenih servisa.
Kod Internet provajdera treba platiti inicijalni iznos (Setup) koji obuhvata po-
stavljanje i konfigurisanje potrebne opreme sa njihove strane, kao i zakup stal-
ne linije za prvi mesec koriscenja. Za postavljanje stalne linije do provajdera
treba kontaktirati Telekom i uputiti im odgovarajuci zahtev, oko cega ce vam po-
moci i Internet provajder. Od opreme treba da obezbedite odgovarajuci modem na
vasoj strani, zatim odgovarajuci ruter (ponekad je on integrisan sa modemom), a
dobro je i da vasa mreza ima server. Kao i kod prethodnog resenja, sve radne st-
anice sa kojih pristupate Internetu treba da budu povezane u lokalnu mrezu i da
mogu da komuniciraju preko TCP/IP protokola. Na radnim stanicama treba instali-
rati isti softver kao u prethodnom slucaju, dakle e-mail, Web i druge klijente.
Internet server bi trebalo da bude poseban racunar koji ce raditi samo ovaj po-
sao. Kada postavite stalnu vezu, svaki racunar u vasoj mrezi ima 24-casovni pr-
istup Internetu uz brzinu za koju se dogovorite sa provajderom tj. koju ste spr-
emni da platite. Vec sa brzinama od 64 Kbps moci cete da racunate na koriscenje
glasovne komunikacije koja je u praksi zaista upo-trebljiva.
Problem sa povremenom vezom nije samo u brzini komunikacije i kvalitetu
zvuka, vec u problemu poziva druge strane. Naime, kod povremene veze, ako niste
na vezi sa provajderom a druga strana zeli da prica sa vama, morace prvo da po-
zove vas telefonski broj i da vam kaze zeleo bih da pricam sa vama, molim vas,
povezite se na Internet. Stalnom vezom, resa-vate ovaj problem. Povecanje udo-
bnosti u radu odnosi se i na jednostavnije odrzavanje Web prezentacije firme, jer
se Web prezentacija sada moze nalaziti na lokalnom serveru vase m-reze, dakle
pod vasom punom kontrolom. Takode, imate mnogo vecu fleksibilnost u pogledu ko-
nfigurisanja rada sa elektronskom postom i drugim servisima. U poslednje vreme
je posebno popularna veza sa lokalnim bazama podataka. Recimo, u firmi imate so-
ftver za komercijalne poslove u kome, izmedju ostalog, vodite listu proizvoda,
kolicine, cene i druge relevantne podatke.
Relativno jednostavnim tehnikama za vezu Web strane i lokalne baze pod-
ataka mozete omoguciti da klijenti na vasoj Web strani vide listu proizvoda koje
nudite sa odgovarajucim cenama. Cene, naravno, nisu iste za sve dileri mogu da
dobiju sifru koja ce biti njihov elektronski potpis i ulaznica da vide listu di-
lerskih cena. Konacno, Internet komunikacija je dvosmerna sto omogucuje da kupac
i naruci odgovarajuce proizvode u zeljenim kolicinama koristeci svoju sifru kao
osnovni mehanizam provere autenticnosti. Vec iz ovog primera moze se uociti i po-
slednja prednost koju sam pomenuo a koju donosi stalna veza postavljanje sops-
tvenih servisa. Primer su firme koje prodaju robu na veliko njihovi kupci (npr.
razne prodavnice) ne moraju da dolaze licno ili da salju faksove sa narudzbin-
ama, vec citav posao obavljaju preko Interneta. Naravno, stalna Internet veze je
znacajno skuplja od prethodnog resenja. Ona obuhvata zakup linije kod Telekoma,
inicijalna placanja provajderu, kupovinu, instalaciju i konfigurisanje modema,
rutera i Internet servera kao i instalaciju i konfigurisanje odgovarajuceg softvera.
_____________________________
______/ 05x3a / Problemi sigurnosti \____________________________________________
\_______\_____________________/
Problem sigurnosti je nesto o cemu treba voditi racuna kod stalne veze sa
Internetom. Najprirodnije bi bilo da svakoj radnoj stanici dodelite IP adresu koja
ce joj omoguciti direktnu komunikaciju sa drugim racunarima sirom Interneta, ali
se ovakvo resenje veoma retko koristi u praksi pre svega iz bezbednosnih razloga.
Uobicajeno je da se u lokalnoj mrezi koriste IP adrese iz rezervisanog privatnog
opsega IP adresa (192.168.0.* i 10.0.0.*). Racunar sa ovom adresom nece biti dir-
ektno vidljiv sa Interneta ali nece moci ni da koristi Internet servise direktno.
Na Internet serveru treba instalirati neki od Internet gateway softvera, kao sto
su WinGate, Winroute ili sl. Sva komunikacija ide posredno, preko Internet servera,
a cim spolja niko ne moze direktno da kontaktira radnu stanicu, sigurnost je vec
podignuta na visi nivo. Veoma je pozeljno na citavom sistemu postaviti i odgovar-
ajuci firewall; da li ce to biti poseban uredjaj ili dodatni softver na Internet
serveru stvar je izbora. Ovo resenje ce raditi za radne stanice, ali ono ne pok-
riva lokalne Internet servise. Podimo od najjednostavnijeg lokalni Web server;
resenje nece funkcionisati jer ne dopusta nikome sa Interneta da taj server dire-
ktno referencija. Zato Web serveru morate dodeliti javnu IP adresu ili koristiti
posebna setovanja na Proxy serveru da se svi zahtevi za Web servisom upucuju ka r-
acunaru na kome je podignut Web server. Cim se vise racunara direktno vidi sa In-
terneta, vise je potencijalnih sigurnosnih problema. Zato, ako na Web sajtu ne ko
ristite neke lokalne baze podataka, ipak razmislite o tome da ga hostujete kod
provajdera, cak i ako imate stalnu Internet vezu.
Upravo iz sigurnosnih razloga, cesto se koristi i naizgled neobicno rese-
nje za e-mail. Naime, umesto da podignete SMTP server na lokalnom racunaru u firmi
na koji ce e-mail serveri sirom sveta direktno slati poruke, cesto se e-mail ser-
ver vaseg provajdera koristi kao posrednik. Onda se sa provajderom dogovorite kako
ce ici razmena poste izmedju njihovog i vaseg e-mail servera da li ce se posta
skupljati preko POP ili IMAP servisa ili ce provajderov SMTP kontaktirati vas i is-
poruciti postu. Ovo omogucuje da vas e-mail server ne bude otvoren ka citavom Int-
ernetu vec samo ka provajderu, sto podize nivo sigurnosti. Sve u svemu, sve servise
koje mozete premestiti kod provajdera treba tamo i da premestite vasa mreza ce
tako biti sigurnija a servis kod provajdera je uglavnom bolji i pouzdaniji od onog
koji biste vi obezbedili. Konacno, na ovaj nacin smanjujete opterecenje vase Inte-
rnet veze i omogucujete korisnicima Interneta brzi pristup vasem Web sajtu.
________________________________
\
---------------------------- \_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
05x4 Bezicna stalna veza
----------------------------
U poslednje vreme kod nas je postala popularna usluga bezicnog poveziva-
nja na Internet. Buduci da cesto nema tehnickih mogucnosti za postavljanje izna-
jmljene linije do Internet provajdera, bezicna veza je atraktivno resenje. Postu-
pak postav-ljanja bezicne veze je takav da najpre kontaktirate nekog od provajd-
era koji nudi ovakav nacin povezivanja i oni ce doci da provere da li ima tehni-
ckih mogucnosti za postavljanje bezicne veze, tj. da li postoji kvalitetan signal
do nekog od prikljucnih mesta. Provajderi obicno postavljaju prikljucna mesta
(uredjaje sa antenama) na visoke zgrade u centru grada. Ako postoji tehnicka mog-
ucnost, treba da platite odgovarajuci inicijalni trosak i provajder instalira op-
remu kod vas: antenu, uredjaj za bezicnu komunikaciju, nesto kablova i ruter, koji
ce imati funkciju Internet gateway-a i povezati lokalne racunare na prethodno opi-
sani nacin, tj. tako da oni imaju adrese iz privatnog opsega
(192.168.0.* ili 10.0.0.*). Kompletna komunikacija ka Internetu odvija se posredno,
preko gateway-a. Na ruteru je obicno postavljen i odgovarajuci firewall softver, t-
ako da je instalacija i konfigurisanje celog sistema jednostavno i brzo.
___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___
///////////////////////////////////////////////////////////////////////////
--==<[ 00x06 % THE VOICE VIA INTERNET
\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\
Pozivi telefonom u nacionalnom saobracaju nisu jeftini kao sto su nekada
bili, ali se jeftinije telefoniranje uglavnom trazi za medjunarodne pozive. Gotovo
da ne znam nikoga ko nema bracu, decu, prijatelje, rodake negde u inostranstvu. E-
kspanzija telekomunikacija krajem proslog milenijuma donela je mnogo potencijalnih
resenja.
Prva resenja su, kao sto to obicno biva, bila komplikovana, nekvalitetna i
nepouzdana. Ako govorimo o resenjima vezanih za racunare, setimo se ekspanzije
PC-to-PC programa: PC-Telephone, Speak Freely, Microsoft NetMeeting... Osnovni prob-
lem je bio sto je neophodno da i jedna i druga strana imaju racunar (cesto istog ti-
pa), da je racunar ukljucen, da su u tom trenutku povezani na Internet te da koris-
te isti softver. Najzad, obe strane treba da poznaju koriscenje ovih programa i da
imaju kvalitetnu Internet vezu. Rezultat je bio relativno slabo koriscenje ovakvih
programa, cak i medju vicnijim korisnicima.
________________________________
\
------------------------ \_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
06x1 Sa PC-ja na telefon
------------------------
Kasnije su se pojavili gateway servisi koji omogucuju vezu izmedju Inte-
rneta i klasicne telefonske mreze. Sa vaseg PC-ja, koji je povezan na Internet,
pozovete telefonski broj, kao kada biste koristili klasican telefonski aparat, i
razgovarate sa sagovornikom koji koristi obicnu telefonsku liniju. Firme koje n-
ude ove usluge imaju na vise mesta u svetu komunikacione centre koji su povezani
i na Internet i na telefonsku mrezu tzv. PC-to-Phone gateway. Vas softver zna
za te centre. Kada pozovete neki telefonski broj, softver prosledi taj broj gat-
eway-u koji na klasican nacin pozove zadati broj telefona.
Sve ono sto vas sagovornik govori stize kroz telefonsku vezu do gateway-a,
a zatim Internetom do vas. Kada vi pricate, glas putuje Internetom do gateway-a
a zatim telefonskom vezom do sagovornika. Zasto je ovakvo telefoniranje jeftinije?
Umesto medjunarodne telefonske tarife, imate tri druga troska: lokalni telefonski
poziv do Internet provajdera (ako do Internet provajdera dolazite lokalnim pozi-
vom), Internet vreme i usluga gateway servisa. U trenutku pisanja ovog teksta,
cena impulsa je 0,6023 dinara za pravna lica (impulsni interval u lokalnom saob-
racaju traje dva minuta, odnosno tri minuta nocu). Ako pretpostavimo da nas pro-
vajder naplacuje 30 dinara na sat za Internet vreme, to znaci da za minut potro-
simo 0,5 dinara. Usluge gateway servisa su razlicite u zavisnosti od toga u kojem
kraju sveta se nalazi sagovornik kao i da li ga zovemo na fiksni ili mobilni
telefon i slicno. Velike razlike u cenama je jednostavno objasniti ako firma
koja nudi usluge ovakvog telefoniranja ima centar u Londonu, cena minuta ce biti
relativno mala jer ona placa lokalni poziv do sagovornika. S druge strane, ako
vas sagovornik zivi u nekom drugom engleskom gradu u kome nije instaliran gateway,
vasa veza ce ici Internetom do gateway-a u Londonu a zatim medjumesnom telefon-
skom vezom do grada gde se nalazi sagovornik, sto ce firmu cije usluge koristimo
vise kostati pa ce i cena minuta razgovora za vas biti visa. Slicno je i ako u
zemlji koju pozivamo ne postoji gateway sistem ce koristiti najblizu zemlju
gde ima gateway, a to podrazumeva medjunarodni poziv...
U praksi, za vecinu zapadnih zemalja kao i za vece gradove cene su rela-
tivno niske. Ako zovete neku nedodjiju, mala je verovatnoca da tamo postoji
gateway te ce cena minuta razgovora biti visoka. Iz ovog razloga dobro je opred-
eliti se za koriscenje usluga neke od vecih firmi koje nude PC-to-phone telefon-
iranje jer one imaju vise gateway-a sirom sveta te ce cene biti znacajno nize za
veci broj destinacija.
________________________________
\
--------------------- \_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
06x2 Net2Phone servis
---------------------
Vec neko vreme koristim usluge Net2Phone sistema kao jednog od vodecih u
svetu. Sve sto je potrebno za koriscenje Net2Phone sistema, kao uostalom i vecine
drugih slicnih, jeste racunar, net2phone softver, net2phone pretplata, kvalitetna
Internet veza (33600 bps modem, dobar provajder i kvalitetna telefonska linija su
sasvim dovoljni) i zvucni sistem na racunaru (mikrofon i zvucnici). U odgovaraju-
cem prozorcicu programa otkucam zeljeni telefonski broj i nakon nekoliko sekundi
cujem sagovornika. Govorim u mikrofon i sve deluje sasvim normalno, uz visok kval-
itet zvuka. Doduse, ako zovete nekog u dalekim zemljama glas malo kasni, ali to
se desava i kod klasicnih telefonskih veza. Povremeno su moguci sitniji sumovi ili
isprekidan ton, sto se desava kada Internet veza nije dovoljno kvalitetna. Skoro mi
se desilo da sam usred razgovora nehotice pokrenuo download nekog fajla sa Intern-
eta sto je bilo kobno po kvalitet razgovora download je ukrao deo propusnog op-
sega kroz Internet koji omogucuje nesmetano telefoniranje. Dakle, dok telefonirate,
zaboravite na druge Internet servise koji intenzivno trose vezu.
Jos neki problem? Pa, mozda sam ja ostario i postao nepopravljivo konzerv-
ativan, ali i drugima to smeta... nezgodno je pricati u mikrofon i slusati sagovo
rnika na klasicnim zvucnicima; izgleda slicno kao kada koristite speaker-phone.
Deluje sasavo, zar ne? Onda sam nabavio slusalice sa mikrofonom i od tada
sam ja zadovoljan, ali ostali nisu.
________________________________
\
--------------------------- \_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
06x3 Yap Internet telefon
---------------------------
Pre nekoliko meseci stiglo je pravo resenje telefon tj. klasicna slusa-
lica sa uobicajenim tasterima. Cak je i dizajn veoma zanimljiv. Rec je o uredjaju
koji prodaje Net2Phone i ciji naziv je Yap Phone. Povezuje se na USB port i uz po-
moc jednostavnog softvera kontaktira sa racunarom. Da budem precizniji, uz Yap
Phone stize kompletan softver, dakle Yap Phone drajver i Net2Phone softver, tako
da se sve instalira brzo kroz jedinstvenu proceduru. Radi na svim verzijama Windows-a
i podrzava Proxy/Firewall mrezne konfiguracije. Za pokretanje sistema treba kupiti
vaucer/karticu ciji broj unosite kada vas program za njega upita. Pored broj kart-
ice neophodan je i PIN, koji je tu iz sigurnosnih razloga. Broj koji pozivate moze
se uneti u samom softveru, ali i na Yap telefonu. Ako zovete broj u Americi, nema
nikakve razlike pri biranju broja u odnosu na klasican telefonski aparat. Ako poz-
ivate broj van SAD, za izlaz kucate 011; kao sto sa klasicnog telefonskog aparata
pozivate 99 pa ostatak broja, tako ovde koristite 011. Podignete slusalicu,
okrenete broj, posle par sekundi je veza uspostavljena. Obavite razgovor i spustite
slusalicu. Povremeno treba proveriti stanje na telefonskom racunu, sto opet moze da
se uradi iz softvera ali i sa samog aparata. Cena poziva u SAD je oko 0.1 dolar po
minutu. Ako zovete London na neki fiksni broj, cena je skromih 0,043 USD/minut, cena
za Nemacku, Belgiju i Australiju je oko 0,085, Moskvu 0,193 a Kijev 0,182 USD/minut.
Za tacne cene, pogledajte sajt www.net2phone.com. Na to dodajte trosak jednog minuta
za telefon do Internet provajdera kao i cenu jednog minuta koriscenja Internet usluga.
Cena prilicno varira od lokacije koju pozivate, ali je u svakom slucaju znacajno
jeftinija od klasicnog telefonskog poziva.
________________________________
\
---------------------------- \_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
06x4 Moze i bez racunara
----------------------------
Nemaju, nazalost, svi racunar, a mnogi ne zele da kupe kompjuter samo da
bi mogli jeftinije da telefoniraju; uostalom, ima i ljudi koji jednostavno ne um-
eju ni da koriste kompjuter. Za takve postoji uredjaj koji se zove Yap Jack. Tel-
efonsku vezu, umesto direktno u telefon, povezite najpre u Yap Jack, a kablom koji
dobijate uz uredjaj povezite i telefon. Nakon povezivanja vi imate uredjaj koji u-
me da uspostavi vezu sa Internet provajderom i da, koristeci tu vezu, ostvari net
2phone vezu na vec opisani nacin. Kompletna kontrola obavlja se sa klasicnog tel-
efonskog aparata i jednog jedinog tastera na samom uredjaju pritisnete taster,
okrenete broj i spustite slusalicu. Yap Jack uspostavi vezu sa provajderom a zatim
preko Net2phone gateway-a pozove zadati telefonski broj. Kada se veza uspostavi,
vas telefon zazvoni. Podignite slusalicu i to je sve. S obzirom na to da Yap Jack
uredjaj ima samo jedan taster, pravo pitanje je bilo kako se konfigurise. Logicno
je da treba uneti broj telefona provajdera, username i password kao i broj racuna
i PIN kod. To se obavlja sa klasicnog telefona uz pomoc tabele prilozene uz ured-
jaj; sve to podseca na kucanje SMS poruka i, naravno, prilicno je zamorno. Srecom,
konfigurisanje se obavlja jednom. Posle toga, ostaje samo pozivanje zeljenog broja.
___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___
///////////////////////////////////////////////////////////////////////////
--==<[ 00x07 % SUMMARY
\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\
Kao sto ste videli ovo je kraj. Verujte mi i da sam ja jedva cekao kad ce
da bude kraj.. ali kad god sam hteo da prekinem shvatio sam da nisam rekao jos ne-
sto sto je bitno pa sam nastavljao itd... i zato je ispalo ovoliko ... sto vise
to bolje zar ne? Mozda su neki podaci malo stariji ali verujte mi da i dalje vaze
... Po tradiciji pH-Zine-a ovaj deo je uglavnom za zahvalnice, zelje i pozdrave..
( i epp naravno heheh...)
Pa da se i ja ne odvajam ... Greetzz 2: My Sanja (koja jos uvek nije moja:),
Only, Hiphopium, DoVlla, fix_girl, Jovanna, reper_bg a.k.a [street^life], ElemenT,
Trooper a.k.a Mad_Skillz (KocoBo Rulezz !), cika Pavle, Falcon[1zdr0g1r4n1_l1k],
Snajperista_SU, Codex, Cappadona, Double-S i ostalima koje sam zaboravio..
Pozdrav za #hip_&_hop ; #rhymers ; #ugs (mada tamo i nisam narocito dobro-
dosao :), #hiphop ; #tolkien's_fanatics ; #tinejdzeri ... Pozdrav za elitesecurity
forum.. njemu poseban greet.. tamo sam naucio mnogo !!! Thankz again ! Takodje poz
za pravi hiphop forum RadIVizija ... i tamo je bilo sukoba sa moderatorima ali to
je moja tradicija ... ovo nije sve zato.. stay tuned!! Nadam se da cu da pisem i
dalje za ovaj zine pa cemo vise da se druzimo... Posto sam se nalozio nacisto na
Linux i ako Shatterhand prihvati moj sledeci tut onda cu da pisem o Linu sledeci put...
Poceo sam da radim skup tutoriala koje cu kasnije da zakacim na internet pa
svi oni koji imaju neki tutorial neka posalju. Ovo nije nikakva reklama vec samo
zelim da pomognem svima onima koji nemaju para da kupuju knjige a zele da nauce
nesto o racunarima... dankeshejn unapred ! :D
E da.. za kraj ... obicno svi stavljaju dislaimere na pocetak .. sto nije
slucaj sa mnom.. ovaj "mali" tutorial nema disclaimer ... sto moram da pratim modu?
Uostalom ne znate ko sam i ne mozete da mi naudite.. komentari, "nejasne" stvari i
ostalo sto vas muci poslati na:
twistx3m [at] yahoo [dot] com
__________ __________________
\ /
\_________________________________________________/
